Kriška lubenice, paket „horgoške” i pun rezervoar

Subotica – Bostandžija, svestan uticaja dobrog marketinga, pored puta gde asfalt udvostručuje letnju temperaturu poslagao je lubenice u fontanu „na sprat“, pa se voda kaskadno sliva preko zelenih lopti. Kada krajičkom oka vozač na autoputu „snimi“ ovu scenu, nema tog saobraćajnog propisa koji će ga sprečiti da stane, iako je jurio 150 kilometara na čas, i kupi rashlađeni bostan. Kao što nema propisa koji će biti jači od džaka horgoške paprike, tik uz put poslagane na improvizovanoj tezgi sa nadstrešnicom od pohabanog ćebeta. Eto suvenira da hrani dušu i telo do sledećeg dolaska.

Da li je ovo jedini način da se ponudi domaća roba na najfrekventnijoj žili kucavici koja se proteže duž cele Srbije, Koridoru 10? Dok putari najavljuju da će od septembra početi da nanose prve slojeve asfalta na severnom kraku Koridora čija nulta tačka je državna granica kod Horgoša i dalje ka Novom Sadu, manje je poznato šta je ono što će se graditi uz autoput i da li će osim putarine, koja je u odnosu na komšiluk prilično visoka, putnici u tranzitu biti motivisani da ovde ostave još poneki dinar.

Prema podacima kojima raspolaže „Politika“, ovoga jula u proseku svakog dana granicu u oba smera na Horgošu prelazilo je oko 6.500 putničkih vozila, više od 200 autobusa, i blizu 800 kamiona. Sa nekolicinom motociklista, to je ukupno oko 7.500 vozila dnevno u proseku, mada je bilo dana kada je granični prelaz u julu bio zagušen sa oko 26.000 putnika. Većina onih koji su sigli na graničnu rampu, do nje, ili od nje, dolaze upravo Koridorom 10. Podaci sa graničnog prelaza Kelebija, gde se 75 odsto vozila sliva ili odliva sa autoputa, govore da dnevno ovde prođe više od 2.300 putničkih vozila, 37 autobusa i 330 kamiona, odnosno ukupno nešto više od 2.600 vozila.

(/slika2)Ukoliko se ovome doda unutrašnji saobraćaj, može se pretpostaviti da od nultog kilometra u severnom delu Koridor 10 koristi dnevno u jednom pravcu najmanje pet hiljada vozila. Stipan Jaramazović, planer saobraćaja u Zavodu za urbanizam grada Subotice, kaže za „Politiku“ da je po pravilu propusna moć autoputeva do 20.000 vozila dnevno u jednom pravcu. Dakle, to su putnici za koje se sprema infrastruktura.

– Zaštitni pojas oko autoputa je 200 metara po Zakonu o putevima i unutar tog prostora mogu se podizati samo objekti precizno definisane namene i za njih se traži saglasnost JP „Putevi Srbije“. Do autoputa jedino mogu da se obrađuju oranice, a unutar zaštitnog pojasa da se grade samo moteli, benzinske pumpe i odmorišta – objašnjava Jaramazović.

Izgled i sadržaji duž autoputa definisani su Prostornim planom autoputa koji je usvojila Vlada Srbije, i sa njim u vezi i Prostornim planom autoputa od Horgoša do Batočine, u prvom delu Koridora 10, koji se proteže upravo unutar Severnobačkog okruga. Planom je definisano na kom kilometru i sa koje strane puta se grade koji objekti, moteli, benzinske pumpe ili odmorišta, uz opštu naznaku da ovi dodaci putu po izgledu i sadržaju moraju odgovarati činjenici da su smešteni uz najvažniji i najfrekventniji put u Srbiji koji se nadovezuje na međunarodnu putnu mrežu.

Planeri su, očigledno, smatrali da će po ulasku u Srbiju putnicima u drumskom saobraćaju najviše nedostajati gorivo. Iako je saobraćajni standard postavljanje benzinskih pumpi na svakih 30 do 40 km puta, na nešto manje od 70 km autoputa od Horgoša do kraja Severnobačkog okruga predviđeno je podizanje čak šest pumpi. Na povezu ovog autoputa sa graničnim prelazom na Kelebiji, „ipsilon“ kraku koji ima 24 km, planirane su čak tri benzinske pumpe.

(/slika3)Predviđena su tri odmorišta, na sedmom, 30. i 64. kilometru, kao i četiri motela.

– U principu, lokalne sredine imaju malo direktne finansijske koristi od autoputa i frekventnog saobraćaja. Da li će putnici u tranzitu kupovati domaću robu, to pre svega zavisi od plasmana u ovim objektima čija je gradnja predviđena. Koristi od autoputa za lokalnu sredinu se očitavaju u izmeštanju tranzitnog saobraćaja iz centra grada, i posredno većoj dostupnosti određene sredine za investitore, jer dobri putevi su „magnet“ za privredu, ali i za saobraćaj sa ostalih, manje kvalitetnih puteva – kaže Jaramazović dodajući da će se bez sumnje pojačati intenzitet saobraćaja odmah po izgradnji autoputa, odnosno njene istočne trake od Beograda ka Horgošu.

Upravo na tu činjenicu računaju u gradskoj upravi Subotice te je na 800 metara od petlje ka autoputu u naselju Mali Bajmok urađena prenamena 53 hektara zemljišta za industrijsku zonu. Odmah do nje je i Slobodna zona čije proširenje se očekuje. Istovremeno, u selu Novi Žednik, smeštenom uz sam autoput, počelo je opremanje još jedne industrijske zone. Dušan Turkulov, direktor „Zorke“ u istoimenom naselju na rubu Subotice, nedavno je u razgovoru za naš list rekao da je to „bogomdana lokacija“ za distributivni i logistički centar jer je na kilometar od graničnog prelaza Kelebija, a blizu centra grada. Subotičani pripremaju još jednu industrijsku zonu, kupovinom kasarne na putu između grada i Palića dobijen je plac od preko 100 hektara. Nakon mnogo godina sada prvi put Subotica ima svoju zemlju, još samo da autoput „dovede“ i investitore.

Aleksandra Isakov