Илустрације сновиђења и привида

Салцбург – Свако ко их угледа пожели да их отвори или да макар покуца на њих – врата која је Макс Ернст осликао у знак пажње према Полу Елијару, блиском пријатељу који му је 1923. пружио уточиште у својој кући крај Париза, сада се налазе у Салцбургу. Ван својих рамова и далеко од француског градића Обона, „Лептир“ који је прве половине двадесетог века лепршао својим крилима чим би се једно од крила плаво офарбаних врата отворила, разбуктава машту свакога ко сазна да је Ернст некадашњу Елијарову кућу осликао од темеља до крова.  

Славном немачком надреалисти Максу Ернсту (1891–1976) овога лета је у салцбуршком Музеју модерне уметности (MdM) посвећена обимна ретроспектива која обухвата импозантних 450 експоната. Већина дела потиче из приватне колекције Рајнолда Вирта, а остатак чине позајмице из интернационалних извора. Ово је до сада најамбициознији покушај анализе деликатне изнијансираности уметника који је са Хансом Арпом и Ј.Т. Баргелдом основао келнску Дада групу (1919) и који је био један од покретача надреалистичког покрета у Паризу (1924).  

У јеку Салцбуршких фестивалских недеља које од половине јула до краја августа пуне хотеле интернационалним филмским, позоришним и оперским звездама и наравно, многобројним туристима, MdM бележи рекордну посету захваљујући двема изванредно приређеним изложбама. Уз ретроспективу Макса Ернста Кошмар и ослобађање, у MdM – у се на програму до краја октобра налази и Прес арт – изложба посвећена уметности у штампаним медијима. У перфектно сведеном изложбеном ентеријеру скућеном у модерној грађевини на врху брда Минхсберг у самом центру града, време протиче муњевитом брзином. Само за посету изложби Макса Ернста потребно је одвојити читав дан - информација има у изобиљу, писани материјал захтева концентрацију, а ликовна разиграност распламсава знатижељу. Ретроспектива Кошмар и ослобађање је заокружена прича о стваралачком опусу Макса Ернста са посебним освртом на његове илустрације и нацрте за књиге, ретко или никада излагане. Изложене су и четири скулптуре у бронзи - триптих „Тела за вежбу школе убица“ 1967/99 и „Велики брат“ 1967, а поред њих многобројни колажи, фротажи, филмови и уља на платну.

Као један од првих уметника који ликовно представљају идеје надреализма – снове, визије привида и индивидуалну перцепцију стварности, Ернст 1925. развија сопствену технику - фротаж (протрљавање) „која је код њега употребљена као средство искључивања конструктивног разума у компоновању слике и потпуног препуштања имагинацији која тече из себе саме“ (Карин Томас). Годину дана након успелог експеримента са овом новом сликарском техником Ернст објављује Природну историју у којој се налазе 34 фротажа насталих кроз употребу различитих материјала: коре од дрвета, парчића коже, лишћа и пронађених предмета. За разлику од ове питоме публикације у којој анализира флору, фауну и тек фрагмент људске анатомије („Точак светлости“), Ернст у Жени са сто глава (1929), колаж-роману састављеном од девет поглавља и 147 колажа, креира фантазмагоричан свет у коме изнад уснулих села лете шрафолики објекти, градске жене шетају са пауновима на раменима, а „букети“ од дебала никлих „на леђима града“ џикљају до неба окружени звездама падалицама.  Предговор за Жену са сто глава пише Андре Бретон који је под снажним утиском Ернстовог ликовног језика.  

Наредна станица у овом узбудљивом жанру је колаж-роман Сан једне девојчице која је желела да постане Кармелићанка (1930) који прати драмску структуру. Ово је заправо једина књига Макса Ернста која је директно инспирисана једним другим књижевним делом - Кероловом Алисом у земљи чуда. Теме су побожност и страх младе девојке од ригидне строгости која влада у манастирском животу. Својим критичким погледом на хришћански морал и ставом да је Христ извор перверзија, Ернст се приближава идејама Андреа Бретона формулисаних у Другом манифесту надреализма (1929): „(...) сва средства су оправдана у рушењу идеала породице, отаџбине и религије.“

Трећи по реду и уједно најпознатији колаж-роман „Једна недеља доброте“ (у поднаслову - седам главних елемената, 1933), настао је за свега три недеље током уметниковог боравка у Италији. Роман је подељен према данима у седмици и на пет свезака различитих боја (љубичаста, зелена, жута, плава и црвена). Неке од композиција са сценама насиља, катастрофа, злочина, убиства, сабласних креатура и мучења стоје у намерном контрасту са насловима (Вода, ватра, вид, непознато...).

Самопрозвани „књишки мољац“ Ернст је окружен песницима и писцима за чије публикације ради илустрације. У MdM-у су, између осталих, изложене: „Weisst du schwarzt du“ (поезија Ханса Арпа, 1930), „Албум са 23 гравуре“ (Анатол Јаковски, 1930), „Господин Нож, госпођа Виљушка“ (Рене Кревел, 1931), „8 видљивих песама“ (Пол Елуар, 1931/47) и „Тамо где вуци пију“ (Тристан Цара, 1932).

Ако вас пут случајно или намерно до 3. Октобра доведе у Салцбург, не пропустите шансу да посетите ову изложбу до које ћете стићи катапултирани лифтом кроз срце планине.

Марина Бауер