Хулиганско насиље не бира нацију

Напад на немачког држављанина између три и четири сата ујутру на Ади Циганлији још једном је отворио питање српске гостољубивости. Мишљења јавности, судећи према коментарима читалаца ове вести на интернет страницама медија, у овом случају су подељена. Док 50 одсто њих мисли да напад на Немца искључиво има везе са тим што је он странац, друга половина сматра да је ипак реч о насиљу и разбојништву и да догађај нема везе са нетрпељивошћу према странцима.

Мишљење друге половине потврдила је полицијска истрага и хапшење осумњиченог за напад. Утврђено је да је мотив напада била пљачка. Осумњичени је одраније познат полицији због истих кривичних дела.

Криминолог Добривоје Радовановић сматра да овај догађај нема везе са ксенофобијом, односно нападом мотивисаним нетрпељивошћу према странцима.

– Напад би се догодио да се било ко нашао на том месту у то доба. То што је нападнут странац је случајна околност. Теорија опортунитета или ситуације у криминологији говори о томе да ако постоје повољне околности за криминал у одређеном тренутку, особа која у себи има потенцијал за кривично дело ће то и урадити. Ухапшени младић је очигледно имао тај потенцијал, а реч је о навијачком хулиганизму – оцењује Радовановић за „Политику”.

Због напада на немачког држављанина Доминика М. ухапшен је осумњичени Кристијан Живановић, који тек што је напунио 18 година. Приликом пљачке он је ножем у груди тешко ранио Доминика М., који се опоравља у београдском Ургентном центру.

Неколико дана раније, подсетимо, у Београду је брутално моткама претучена Стоја С. (56), радница грила у Булевару краља Александра. Двојица разбојника су јој отели пазар од 8.000 динара и мобилни телефон. Насилници су убрзо ухапшени. Један од осумњичених има 19 година, а други 23.

Радовановић каже да, осим одговора да је реч о генерацији која је расла у околностима током деведесетих година, нема одговор на питање зашто је нагло скочио број насилних деликата код младих.

– То су деца која су одрасла у време када је у земљи био хаос. Те околности су могле направити ово што је настало код њих. Али, и поред тога, већ десет година постоји тенденција раста кривичних дела са насиљем код младих људи – тврди Радовановић.

Наш саговорник то објашњава једним делом тиме да су млади све више подложни наркоманији, али и чињеницом да постоји недовољна реакција државе на ову појаву.

– Постоје два типа наркомана, једни су лопови, а други разбојници и насилници. Држава би требало да системски и по сваку цену спречи дистрибуцију дроге међу младима, да жестоко кажњава дилере дроге, да растера коцкарнице, кладионице и кафиће што даље од школа – каже наш саговорник.  

Радовановић сматра да је казнена политика према малолетницима који чине насилничка кривична дела блага.

– Код неких особа казна не помаже, али има и оних који ће се променити под утицајем казне или који страхујући због запрећене казне неће ни кренути у извршење дела. То је логично, али и наука и истраживања то потврђују. Смањењем казни, које су запрећене малолетницима за извршење тешких кривичних дела, чини се медвеђа услуга народу, односно повећава се број потенцијалних жртава. Требало би увести строже санкције за физичке нападе, разбојништва, сексуалне нападе, убиства – сматра Радовановић.

Поред тога, наш саговорник тврди да држава мора да уложи много новца у запошљавање младих људи и сређивање породичних односа.

– Не можемо да очекујемо одговорно понашање младих ако немају од чега да живе. Такође, новац би требало уложити у психологе, социологе, социјалне раднике, које би требало обучити за рад са малолетним делинквентима и за увођење мира у породичне односе. Јер све потиче из породице – закључује Радовановић. 

Данијела Вукосављевић