СЕЋАТЕ ЛИ СЕ БОРБЕ?

Међу десетинама, можда и стотинама шарених новина изложених испред новинарнице, угледах заборављен, али мени препознатљив назив: Борба. Било је то прекјуче, око подне.

Наслов у врху је гласио: Умро Вук Караџић. У делићу трена помислих да нисам добро прочитао и да је умро Радован Караџић, па онда ми проструја да је можда штампарска грешка, па тек потом погледам боље наднаслов: На данашњи дан.

Заиста, необично је да се рубрика На данашњи дан ставља на прву страну и то у врх, али, ето, скреће пажњу. То је она стара Борба великог формата, па стога згодна да се, у случају потребе, иза ње сакријете на клупи у парку или после ручка, на отоману, да се покријете и задремате. Не памтим када сам је пре видео у некој новинарници.

– Шта, Борба? – огласио се купац иза мене, зачуђен. – Дајте и мени.

– Нема – рекла је продавачица – добијамо само један примерак.

Док сам одлазио, онај што је био иза мене пратио ме завидним погледом.

Још један наслов у врху стране најављивао је ексклузиван фељтон – капитална енциклопедијска монографија 85 година Борбе.

Када се за нешто каже да је ексклузивно, значи да такав напис има искључиво тај лист. Нико други. Сви други само се гризу што то немају. Али није сваки напис који немају други ексклузиван, већ само онај који је близак сензацији, нешто што мало ко зна.

Ако сам погодио значење речи, онда замислите колико ће се остала штампа насeкирати што нема речени фељтон.

Но, без шале, није мала ствар кад неки лист опстане и доживи толику старост. Прегрмео је силне друштвено-политичке олује, размножио се и посејао семе многим другим листовима, али је, с друге стране, живео и у периодима бонаце, илити хладовине, док палме њишу гране. Сећам се, на пример, Борбе кад је била орган ССРН-а. Сада није ничији орган. Оснивач и издавач, пише у импресуму, је Пословни клуб Борба д. о. о.

Ту такође пише да је од Тита одликована новина и да јој је кредо: Вест је светиња, коментар је слободан

Борба има 12 страна, са све огласима и телевизијским програмом, а текстови су већином непотписани.

Ударни коментар на другој страни је потписан, (Милош Шарановић, спортски коментатор), али је позајмљен са блога Б92. Реч позајмљен стављена је под наводнике. (Што значи, ваљда, да је узет. Јер кад се нешто позајми без наводника, мора да се врати.)

Док остали дневни листови ових дана незаобилазно коментаришу збивања у вези са Косовом, наслов Борбиног коментара гласи: Укинути фудбал?

Не знам да ли се ради о осмишљеној уређивачкој политици, или случајности, али ни Тема дана, којој се посвећује готово цела (друга) страна, није ништа мање изненађујућа. Бави се продајом крви у бугарским болницама. Нема никаквог поређења са нама или било којом земљом. Сазнајем да у Софији јединица крви стаје 250, а да је плата медицинске сестре 80 евра и да је у односу на 1990. број добровољних давалаца, у Бугарској, преполовљен.

Тема дана? Па добро. Биће занимљиво ако у неком од следећих бројева буде обрађено какве су могућности узгоја шљива у Зимбабвеу. И то би могло бити ексклузивно. То нико други неће имати.

А кад рекох ексклузивно, на страни одвојеној за поменути фељтон Велики јубилеј новинарства на читавом ступцу је списак радника Борбе.  Пише: Списак радника од 2. 11. 1944 (од 1100 до 1150). Па следе имена.

Читам:

Поповић Зоран, Нешић Анастас, Влајковић Светозар, Радовић Часлав...

Нестрпљив сам да што пре сазнам крај, прескачем известан број имена и настављам:

Жалац Владимир, Николић Милан, Мандић Анђелка...

Списак се прекида баш кад је најзанимљивији. Али, додато је:

Наставиће се.

Не знам да ли Борба има и интерни лист за информисање запослених, но и ако га и има лепо је што се и осталима пружила прилика...

И кад човек заклопи новине, осети се испуњеним. Нема сeкирације. Све, или већина брига далеко су од нас.

Већина наших листова личе један на други, а заједно на светске, односно америчке, односно европејске. А Борба не.

Како она себе представља? На сајту (www.borba.co.yu): Борба, новина са традицијом. Дневни лист са најјевтинијим огласним простором у земљи.

Потоњим би се мало ко хвалио. Ја бих им предложио: Новине које се разликују. Али, паметног саветовати не треба, а оног који није, не вреди.

Имао сам потребу да ономе којег сам осујетио да купи Борбу, препричам шта сам у њој видео.