Сајле и брвна уместо моста

Ужице – Одавде десетак километара узводно и низводно на Рзаву нема ниједног моста осим овог, који, као што видите, више није мост. Однела га је она поплава још у новембру прошле године, остала само два бетонска стуба. Од тада мучимо се и довијамо како знамо, јер су многима куће с једне, а имања с друге стране Рзава. Газимо реку кад је мања, или сајлама преко воде пребацујемо какав товар. Понекад и брвно поставимо, али га и слабија бујица однесе.

Овако су нам се јадали мештани три села око Рзава, тамо где се граниче општине Ужице и Ариље. То су села Равни, са ужичке, и Крушчица и Северово, са ариљске стране, где живи више десетина домаћинстава: породице Ојданић, Нешовић, Драшкић, Пауновић, Маслар и друге. Дрвени мост ојачан гвожђем, који су, кажу, сами седамдесетих година правили, спајао је две општине и био им једина путна веза. Преко њега се могло и тракторима, возилима, колски пут пружао се с обе његове стране.

А онда се у ноћи између 5. и 6. новембра догодио онај велики поводањ који је највише штете донео Ужицу и селима око Ђетиње, али ни ове брдске крајеве није поштедео. Рзав је тада пустошио и носио све пред собом, па и овај мост код Ојданића кућа. И док се у граду, где је више становника, такве ствари углавном брзо санирају и веза одсечених подручја успоставља, овде није било тако.

– Убрзо после ове невоље представници месне заједнице Равни доставили су ужичкој градској управи одштетни захтев у коме су тражили да се процени и санира штета, мост поправи. Пролазили су месеци, надлежни у Ужицу ништа нису предузимали нити овде долазили да виде шта се догодило. Пошто је реч о граничном простору две локалне самоуправе, о овоме је обавештена и општина Ариље, чији су представници били ажурнији. На терен је изашла и председница ариљске општине Мирјана Авакумовић са сарадницима. Обећали су помоћ да се мост поправи, наравно уз услов да и Ужице обезбеди део средстава, па уложили новац у насипање колског пута до моста са ариљске стране. Недавно сам поново разговарао с надлежнима у ужичкој градској управи, али сам опет добио само обећања. Тако и после 10 месеци од поплаве мост на Рзаву чека обнову – прича за наш лист мештанин Милан Нешовић, коме се засади малина налазе са ариљске стране Рзава, па кад сада из Ужица, где ради, крене на та своја имања треба да обилазно путује 65 километара, док је раније, користећи мост, стизао прелазећи 25 километара.

У овим селима помињу невоље Вука Маслара, коме је кућа на једној, у Крушчици, а штала пуна стоке у подручју Равни, на другој обали Рзава. Кад је мост срушен, остао је без прелаза, па молио комшије на другој обали да му стоку хране и поје, да не угине. Тако се довијао док вода није постала мања, па њу сада у чизмама гази или преко каквог брвна прелази. Мучили су се летос и малинари из ових села, на сајле развучене преко Рзава качили корпе с малинама и преносили их на другу обалу.

– Људи из ових села неће доћи пред градску кућу да митингују како би своју невољу решили, али сматрамо да је ред да нас се надлежни коначно сете, јер су прошла времена кад смо могли сами да саградимо мост – каже на крају Милан Нешовић.

Бранко Пејовић