Гурманска трпеза афродизијака

САВИНАЦ – Давно, давно – говори легенда – овуда је свети Сава прошао и утолио жеђ водом са извора крај реке Дичине. Од светитеља остало име места и извора: Савинац и Савина вода. После Таковске буне, кнез Милош подиже на Савинцу цркву. У њој ће мир наћи земни остаци Вукове кћери Мине Вукомановић, сликарке  и песникиње. Довољно да се зна за Савинац.

А свет којем није баш стало до свега реченога, чуо је и тек ће чути за Савинац као место светског првенства у справљању специјалитета од белих бубрега. Идејни творац атракције је Љубомир Еровић из Горњег Милановца, уједно и кум "Муд(р)ијаде" (нису, каже, хтели да му региструју фирму без уметнутог "р").

У суботу је одржана трећа "Муд(р)ијада" и надмашила у свему протекле две. Гореле су 33 ватре под котлићима са белим бубрезима (а где су још лонци са пасуљем, купусом, рибљом чорбом, роштиљи, јагањци, прасци и јарци на ражњевима!). Такмичили су се Београђани, Чачани, Сремци, Банаћани, Ужичани, Паланчани, Милановчани, а епитет "светска" добила је због екипе из Вологонга (Аустралија). Сви су нас уверавали да ће "њихова бити најслађа". Шта би на све рекли нерасти, бикови, јарчеви, овнови, зечеви? Њихова "донација" фестивалу мерила је око двеста кила. Беше то прави помор мушкости ради мушкости, јер, тврди организатор Еровић, од куваних тестиса нема бољег афродизијака.

Из Банатског Новог Села стигла су, у котлић, четири нојева тестиса.

– Заклао сам два ноја, сваки је мерио више од сто кила. Погледајте колика су! Донео сам и 25 кила бубрега од наше домаће стоке као донацију организатору. Наша екипа је "Мудело кокардело", пола из мог села, пола из Панчева, а чине је: Наташа, Дорина, Рале и ја – прича Здравко Ђурић.

Чланови екипе "Тукан" из Милановца су, током ноћи, приспели са Драгачевске трубе. Носе, попут номада, вреће за спавање. Свака част Гучи, али "Муд(р)ијада" се не сме пропустити. На мајици капитена Василија Вујића натпис: "Главни и одговорни ку(р)вар". Супругу Надицу то "р" нагони у смех. Око котлића Митровчана "Сремско, а наше" трешти из грла Звонка Богдана: "Мет’ла ногу на потегу…", док се "Брзи Гонзалес" хвали мултиетничком екипом: Србин, Јеврејин, Црногорац и Босанац de lux (Херцеговац).

Дим и пара која дражи пљувачне жлезде испуњавају котлину око Дичине. И свирка трубача, хармоникаша, гитариста. Два фијакера и четири парипа возе горе-доле радозналце који су за фијакер чули, а сад га први пут виде. Откако себе памти, Савинац није сабрао више света – бар две хиљаде, да је више, било би претесно. А хране за све. Газде котлића просто моле да се проба. За бројну "седму силу" на сто стиже печено прасе које бива одмах, шакама, раскидано. Један колега се, при крају, клео да је, од подне до девет увече, девет пута ручао! Подразумева се – залогаји су квашени пивом и шприцерима.

Коју је муку имао жири кад је, већ сит, морао да сркне из 33 порције "јаке хране" пре него што додели награде. Председник Дејан Маркус, главни кувар у тв-емисији РТС "Кувајте срцем", у касно вече се огласио. Награде за најукусније, најљуће, најмасније и још многе нај-нај беле бубреге добили су: "Сремско, а наше", "Ватрогасци", "Тукан", "Савинац", "Под тремом", "Максим", "Бака Стоја", "Београдске паламуде", "Морнар", "Од јаја до јаја". Најегзотичнији беше гулаш од нојевих тестиса из Банатског Новог Села, а гран при и прелазни "Оскар" (статуа мушкарца "к’о од мајке рођеног", рад београдског вајара Танаска Љешевића) оде у Аустралију.

– Вест о "Муд(д)ијади" је, путем штампе и интернета, стигла у земљу кенгура, узео сам годишњи одмор да бих видео Драгачевску трубу и такмичио се овде. Идуће године долазим поново и довешћу организатору неколико спонзора из Аустралије – рекао нам је капитен "Кенгура" Томислав Радисављевић, родом из Липовца код Тополе, а већ 26 година држављанин Аустралије.

У Томислављевом котлићу није било белих бубрега од кенгура, биће, каже, догодине. Међутим, један кувар је озбиљно тврдио да кува беле бубреге од ванземаљца, а други се похвали да крчка тестисе од медведа. Први прича бајке, а други ловачку причу. Ипак, ко зна…