Вреди се жалити

Како је политика заштите потрошача постала службена политика ЕУ, Центар потрошача Србије (ЦЕПС) свој рад прилагођава стандардима и начину рада организација потрошача у ЕУ. Ова организација је, како за „Потрошач” каже председница Вера Вида, у центар свог рада ставила потрошача као појединца који је био потпуно неинформисан и који није знао коме да се обрати како би остварио своја права која му по закону припадају и да ли уопште има нека права као потрошач. Тако је ЦЕПСпочео да остварује непосредне контакте са потрошачима у виду превентивне заштите, пружања обавештења и савета, затим сталне контакте са стручним организацијама и институцијама у циљу остварења едукативне функције, као и сталне контакте са средствима информисања без којих не би била могућа промоција права потрошача. На тај начин ЦЕПС је у ствари почео да ради као нека врста саветовалишта и успео да од пасивног створи активног потрошача, који је почео да се интересује која су му права, коме да се обрати, како да их оствари...

Да ли ће Београд ускоро добити саветовалиште за потрошаче?

Центар потрошача Србије је кроз четворогодишњи рад, ту пре свега мислимо на Центар „Београд” који је и један од оснивача ЦЕПС-а, увидео да је за правилну заштиту потрошача неопходно отворити саветовалиште за потрошаче како то имају земље ЕУ, тако и земље у региону, као што су Хрватска. Словенија, Македонија. До сада, рад у ЦЕПС-у био је волонтерски, међутим, због сталног увећавања броја пријава потрошача овакав начин рада превазишао је могућности ЦЕПС-а јер захтева формирање једног стручног, професионалног, независног и објективног саветодавног центра у Београду који би био у стању да одговори на проблеме и потребе оштећених потрошача.

Шта највише мучи потрошаче код нас?

Током 2009. године ЦЕПС је имао око 1000 пријава од чега се 60одсто односило на квалитет беле технике, 20 одсто на осталу робу (обућа, одећа, храна) док се 20 одсто пријава односило на све врсте услуга. У 2010. години овај број пријава је одавно премашен, пре свега медијским промовисањем рада ЦЕПС-а и активним радом у додатку „Потрошач” тако да је и одређен број питања постављан „Потрошачу”, а ЦЕПС је одговарао. С тим у вези, ЦЕПС је конкурисао код Министарства трговине и услуга са пројектом „Регионално саветовалиште за потрошаче” како би обезбедио финансијска средства која су неопходна за рад саветовалишта.

Каква је пракса у Европској унији?

Захваљујући великом броју семинара на којима су представници ЦЕПС-а активно учествовали, а на којима су изношена искуства у раду саветовалишта за потрошаче, као и студијском путовању у Словенију , Аустрију и Немачку могли смо да се уверимо како то изгледа у пракси и шта у ствари значи бити невладин и независан у раду. Невладине су, јер се као и код нас у Србији сами удружују и праве организацију потрошача, а независност подразумева независност од произвођача а не од државе, јер сва саветовалишта о којима смо слушали и која смо обишли финансирала је држава.

На које конкретно земље мислите?

У Хрватској држава финансира рад саветовалишта, тј. Министарство господарства, у Словенији је то Министарство финансија, а у Немачкој то су покрајине, конкретно саветовалиште у Лајпцигу 70 одсто финансира покрајина Саксонија, 15 одсто држава Немачка, а остатак саветовалиште обезбеђује само, наплатом свога рада, односно саветовања, издавањем часописа, брошура и другог.

Шта би отварање саветовалишта значило за потрошаче у Србији?

Корист би, пре свих, имали потрошачи – кроз саветовање и решавање њихових проблема. Али и информисани трговци и пружаоци услуга који имају свест о постојању система заштите потрошача неће олако посегнути за недозвољеним радњама и разним манипулацијама јер ће и сами увидети корист од фер и коректног односа са потрошачем. На крају, корист ће имати и држава чије ће инспекцијске службе и судови бити растерећени. Вансудско решавање потрошачких спорова један је од бржих и ефикаснијих задовољења оштећених потрошача, с обзиром да су судски трошкови веома високи, а потрошачки спорови спорови мале вредности.

Очекујете ли да ћете добити подршку државе и града Београда?

Како члан 190, Устава Републике Србије гласи да се локална самоуправа, тј општина стара о задовољењу потреба грађана у области просвете, културе, здравствене и социјалне заштите, дечје заштите, заштите животне средине, развоја и унапређења туризма, надамо се да ће град и регион Београд имати пуно разумевање за рад и отварање саветовалишта за потрошаче.

Веома је важно утицати на понашање свих учесника на тржишту, а пре свих – на потрошаче јер су они најбројнији, али и најнезаштићенији сегмент тржишта. Постојање саветовалишта доприноси и јавном раду тржишта. Опште је присутна неинформисаност потрошача о структури заштите потрошача: где, на којој адреси у одређеном региону, и на којем броју телефона могу да остваре контакт са саветовалиштем и реше потрошачки проблем.

---------------------------------------------------------------------------

О ЦЕПС-у 

Центар потрошача Србије, ЦЕПС, савез је организација потрошача које делују на подручју Републике Србије. Седиште ЦЕПС-а је у Београду, а у саставу ЦЕПС-а је десет организација потрошача.