Тајна парцеле број 9

Крагујевац – Да ли је дошло време да се помире различите идеологије, припадници два антифашистичка покрета у Другом светском рату, да се споје крст и петокрака звезда!? Ово питање је актуелизовано у Крагујевцу, граду страдалнику који свету већ 70 година преноси упозоравајућу поруку: „Доста су, свете, једне Шумарице“.

Шта је са „другим Шумарицама“, онима о којима се ћутало исто толико дуго колико се причало о стрељању недужних ђака и професора 21. октобра 1941!?

По ослобођењу Крагујевца, 21. октобра 1944, припадници партизанских јединица, предвођени официрима Озне, извршили су одмазду над „народним непријатељима“ и „сарадницима окупатора“. До средине 1945, у злогласној „Капислани“, погону некадашње „Тополивнице“ у кругу данашње „Фијатове“ фабрике, стрељано је и на разне начине побијено више хиљада најугледнијих Крагујевчана и житеља шумадијских села. Сви они су, углавном без суђења, послати на стратиште.

Масовне гробнице у „Застави“, међутим, никад нису истражене, бар не званично, нити су означене видљивим обележјима. Случајно откривени делови посмртних остатака, средином осамдесетих година прошлог века, полутајно су пребачени на Варошко гробље. Ту су мученици, чије су кости потрпане у 64 пластичне вреће, нашли своје коначиште. У истој гробници, на парцели број 9, схрањени су и припадници партизанског покрета, које су немачке окупационе трупе стрељале током Другог светског рата, такође у „Капислани“. Њима је спомен-плоча одавно подигнута.

Двадесет година после открића да су посмртни остаци жртава комунистичке одмазде из круга „Заставе“ пренети на Варошко гробље, у исту гробницу где су сахрањени стрељани партизани, градска власт је дошла на идеју да им подигне заједничко спомен-обележје. Према речима градоначелника Верољуба Стевановића, заједнички споменик са именима жртава на симболичан начин би „ставио тачку на трагичне националне поделе“ и „помирио страдале под крстом и оне под петокраком“.

Потомци жртава послератне комунистичке одмазде, међутим, не одобравају ову намеру градске власти. Петар Симовић, син последњег предратног градоначелника Крагујевца Драгомира Симовића, који је стрељан у „Капислани“ под оптужбом да је сарађивао са Немцима, сматра да је оваква идеја неприхватљива. Он каже да „невине жртве не могу бити исто што и убице“:

– Више пута сам разговарао са Верком (градоначелник Крагујевца, прим. аут.) о томе да се „Капислана“ обележи на неки начин и да се на месту других крагујевачких Шумарица подигне примерено спомен-обележје невиним жртвама. Нека свако обележи своје жртве, али заједно злочинци и невини, то не иде – каже Симовић у изјави за „Политику.

Код „Громовића улаза“ у „Заставу“, преко пута некадашње „Капислане“, градска власт је 1999. поставила скромно обележје жртвама револуционарног, комунистичког терора.

Посмртни остаци Крагујевчана побијених у злогласној „Капислани“ откривени су случајно, тврди историчар Милослав Самарџић:

– Кости су откривене 1955. године, приликом изградње пруге кроз „Заставу“. И касније, током изградње „Енергетике“, откопана су места где су стрељани Крагујевчани и мештани околних шумадијских села – наводи наш саговорник.

Ипак, у кругу „Заставе“ откривен је само мањи број масовних гробница, наводи наш саговорник:

– Највеће масовне гробнице, које се налазе у „Заставиним“ тунелима који су затрпавани одмах после стрељања, никад нису истражене. Немци су у ноћи између 15. и 16. фебруара 1943, у „Капислани“ стрељали 150 припадника покрета Драгослава Михаиловића, а после рата, на истом месту, комунисти су побили више хиљада невиних Крагујевчана, од којих многи нису имали никакве везе са четницима. И како сада утврдити чије су кости пренете на Варошко гробље? Идентификација жртава могла је да се обави само на лицу места, пре свега на основу дубине на којој су закопани. Немци су стрељане закопавали по прописима, на два метра дубине, а комунисти су лешеве само затрпавали – објашњава Самарџић.

Историчар Жељко Видаков Зиројевић, потпредседник крагујевачког Субнора тврди да су кости више стотина побијених у „Капислани“ по ослобођењу града пренете на Варошко гробље и покопане у исту гробницу у којој је сахрањено 47 припадника партизанског покрета. На данашњој конференцији за новинаре Зиројевић ће саопштити имена свих жртава које је успео да идентификује.

– Не желим да кажем тачну бројку, напишите само више стотина, али знајте да имам прецизне податке. Њих ћу, заједно са свим сазнањима, предочити Државној комисији за откривање тајних гробница убијених после септембра 1944. У „Капислани“ су заједно стрељани и припадници партизанског покрета и такозвани „народни непријатељи“. Неко се досетио да њихове посмртне остатке пребаци на Варошко гробље. Има ли ко право да те жртве раздваја!? Нема ту никакве идеологије. Злочине су чинили и једни и други и ниједног злочинца не можемо амнестирати од злочина, ма из ког покрета био – наводи Зиројевић у изјави за „Политику“, напомињући да Субнор подржава идеју да се на Варошком гробљу подигне заједничко спомен-обележје.

Јуче се огласио и Равногорски покрет. Они су сазвали ванредну седницу свог председништва и затражили хитан пријем код градоначелника.

– Ми јесмо за јединство, али ако га они желе, нека се прво поклоне сенима оних које су побили на правди бога– изјавио је за наш лист потпредседник Равногорског покрета Предраг Богићевић.

Бране Карталовић