Tajna parcele broj 9

Kragujevac – Da li je došlo vreme da se pomire različite ideologije, pripadnici dva antifašistička pokreta u Drugom svetskom ratu, da se spoje krst i petokraka zvezda!? Ovo pitanje je aktuelizovano u Kragujevcu, gradu stradalniku koji svetu već 70 godina prenosi upozoravajuću poruku: „Dosta su, svete, jedne Šumarice“.

Šta je sa „drugim Šumaricama“, onima o kojima se ćutalo isto toliko dugo koliko se pričalo o streljanju nedužnih đaka i profesora 21. oktobra 1941!?

Po oslobođenju Kragujevca, 21. oktobra 1944, pripadnici partizanskih jedinica, predvođeni oficirima Ozne, izvršili su odmazdu nad „narodnim neprijateljima“ i „saradnicima okupatora“. Do sredine 1945, u zloglasnoj „Kapislani“, pogonu nekadašnje „Topolivnice“ u krugu današnje „Fijatove“ fabrike, streljano je i na razne načine pobijeno više hiljada najuglednijih Kragujevčana i žitelja šumadijskih sela. Svi oni su, uglavnom bez suđenja, poslati na stratište.

Masovne grobnice u „Zastavi“, međutim, nikad nisu istražene, bar ne zvanično, niti su označene vidljivim obeležjima. Slučajno otkriveni delovi posmrtnih ostataka, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, polutajno su prebačeni na Varoško groblje. Tu su mučenici, čije su kosti potrpane u 64 plastične vreće, našli svoje konačište. U istoj grobnici, na parceli broj 9, shranjeni su i pripadnici partizanskog pokreta, koje su nemačke okupacione trupe streljale tokom Drugog svetskog rata, takođe u „Kapislani“. Njima je spomen-ploča odavno podignuta.

Dvadeset godina posle otkrića da su posmrtni ostaci žrtava komunističke odmazde iz kruga „Zastave“ preneti na Varoško groblje, u istu grobnicu gde su sahranjeni streljani partizani, gradska vlast je došla na ideju da im podigne zajedničko spomen-obeležje. Prema rečima gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, zajednički spomenik sa imenima žrtava na simboličan način bi „stavio tačku na tragične nacionalne podele“ i „pomirio stradale pod krstom i one pod petokrakom“.

Potomci žrtava posleratne komunističke odmazde, međutim, ne odobravaju ovu nameru gradske vlasti. Petar Simović, sin poslednjeg predratnog gradonačelnika Kragujevca Dragomira Simovića, koji je streljan u „Kapislani“ pod optužbom da je sarađivao sa Nemcima, smatra da je ovakva ideja neprihvatljiva. On kaže da „nevine žrtve ne mogu biti isto što i ubice“:

– Više puta sam razgovarao sa Verkom (gradonačelnik Kragujevca, prim. aut.) o tome da se „Kapislana“ obeleži na neki način i da se na mestu drugih kragujevačkih Šumarica podigne primereno spomen-obeležje nevinim žrtvama. Neka svako obeleži svoje žrtve, ali zajedno zločinci i nevini, to ne ide – kaže Simović u izjavi za „Politiku.

Kod „Gromovića ulaza“ u „Zastavu“, preko puta nekadašnje „Kapislane“, gradska vlast je 1999. postavila skromno obeležje žrtvama revolucionarnog, komunističkog terora.

Posmrtni ostaci Kragujevčana pobijenih u zloglasnoj „Kapislani“ otkriveni su slučajno, tvrdi istoričar Miloslav Samardžić:

– Kosti su otkrivene 1955. godine, prilikom izgradnje pruge kroz „Zastavu“. I kasnije, tokom izgradnje „Energetike“, otkopana su mesta gde su streljani Kragujevčani i meštani okolnih šumadijskih sela – navodi naš sagovornik.

Ipak, u krugu „Zastave“ otkriven je samo manji broj masovnih grobnica, navodi naš sagovornik:

– Najveće masovne grobnice, koje se nalaze u „Zastavinim“ tunelima koji su zatrpavani odmah posle streljanja, nikad nisu istražene. Nemci su u noći između 15. i 16. februara 1943, u „Kapislani“ streljali 150 pripadnika pokreta Dragoslava Mihailovića, a posle rata, na istom mestu, komunisti su pobili više hiljada nevinih Kragujevčana, od kojih mnogi nisu imali nikakve veze sa četnicima. I kako sada utvrditi čije su kosti prenete na Varoško groblje? Identifikacija žrtava mogla je da se obavi samo na licu mesta, pre svega na osnovu dubine na kojoj su zakopani. Nemci su streljane zakopavali po propisima, na dva metra dubine, a komunisti su leševe samo zatrpavali – objašnjava Samardžić.

Istoričar Željko Vidakov Zirojević, potpredsednik kragujevačkog Subnora tvrdi da su kosti više stotina pobijenih u „Kapislani“ po oslobođenju grada prenete na Varoško groblje i pokopane u istu grobnicu u kojoj je sahranjeno 47 pripadnika partizanskog pokreta. Na današnjoj konferenciji za novinare Zirojević će saopštiti imena svih žrtava koje je uspeo da identifikuje.

– Ne želim da kažem tačnu brojku, napišite samo više stotina, ali znajte da imam precizne podatke. Njih ću, zajedno sa svim saznanjima, predočiti Državnoj komisiji za otkrivanje tajnih grobnica ubijenih posle septembra 1944. U „Kapislani“ su zajedno streljani i pripadnici partizanskog pokreta i takozvani „narodni neprijatelji“. Neko se dosetio da njihove posmrtne ostatke prebaci na Varoško groblje. Ima li ko pravo da te žrtve razdvaja!? Nema tu nikakve ideologije. Zločine su činili i jedni i drugi i nijednog zločinca ne možemo amnestirati od zločina, ma iz kog pokreta bio – navodi Zirojević u izjavi za „Politiku“, napominjući da Subnor podržava ideju da se na Varoškom groblju podigne zajedničko spomen-obeležje.

Juče se oglasio i Ravnogorski pokret. Oni su sazvali vanrednu sednicu svog predsedništva i zatražili hitan prijem kod gradonačelnika.

– Mi jesmo za jedinstvo, ali ako ga oni žele, neka se prvo poklone senima onih koje su pobili na pravdi boga– izjavio je za naš list potpredsednik Ravnogorskog pokreta Predrag Bogićević.

Brane Kartalović