Спремни за нове савезе

Да је заиста тешко прогнозирати ко ће бити на власти у Црној Гори после предстојећих парламентарних избора, заказаних за 10. септембар, показује и најновије истраживање подгоричког Центра за демократију и људска права (Цедем), организације коју, иначе, многи виде као блиску садашњим владајућим структурама. Иако ће према Цедемовом налазу, владајућа коалиција Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије добити поверење чак 45,1 одсто бирача, ипак је, заправо, потврђена претпоставка да ниједна партија или коалиција неће имати више од 50 одсто гласова, па тиме ни могућност да потпуно сама формира нову владу.

Отуда и не чуди чињеници да мирну предизборну кампању практично једино "таласају" изјаве политичких такмаца о могућним постизборним савезима, којима се, изгледа, испитује "терен". Судећи према тој "укрштеници", засад је извесно само ко са ким неће – да власт неће са онима који су изричито против државне независности, а опозиција са садашњим владајућим структурама – али не и ко би могао да влада Црном Гором после првих избора у независној држави.

Велика коалиција и деманти

Могло би се рећи да је расправу о постизборним савезима, на својеврстан начин, подстакао извештај Института ЕУ за безбедносне студије, објављен крајем јула, у којем је било наведено да би велика коалиција, коју би после избора евентуално формирале, на референдуму две крајње супротстављене стране, владајућа Демократска партија социјалиста и најјача опозициона Социјалистичка народна партија, помогла политичком помирењу у Црној Гори.

Потом се и из владајућих редова одиста могло чути да су спремни да у нову владу, у оквиру пројекта ширег постизборног савеза, "приме" и представнике других политичких снага. Бранислав Радуловић, из СДП-а, коалиционог партнера ДПС-а, уверен у поновну победу на биралиштима, рекао нам је, рецимо, да су ће сви они који имају свој суверенистички потенцијал у предстојећој расподели претендовати на позиције у влади, објашњавајући да је садашња владајућа коалиција "спремна да понуди неколико места и СНП-у".

Да ли због тога што се (поготово у политици) не зна шта носи дан, а шта ноћ, или због неких других, знатно конкретнијих повода, тек Момир Булатовић, који је сада економски саветник другог опозиционог блока под називом "Српска листа", који предводи Српска народна странка, а некада оснивач и први председник ДПС-а и СНП-а, оценио је да постизборна коалиција тих странака "није немогућа"

То је, затим, демантовао Предраг Булатовић, председник СНП-а, изјавивши да су тезе о томе пласиране "из тајних канала, са циљем да се нанесе штета опозицији".

И према мишљењу Миодрага Радојевића, из Института за политичке студије, коалиција између ДПС-а и СНП-а није вероватна, најпре због различитог става према државном питању, а посебно ако се зна да када дође до "развода" унутар једне, заједничке странке, онда су анимозитети много већи него у другим приликама.

Ипак, прича на тему онога што следи након 10. септембра, посебно на релацији између два опозициона табора, још није окончана: конкретних договора о постизборним савезима унутар опозиције нема, мада има предлога да се они склопе.

Са своје стране, председник СНС-а Андрија Мандић, позвао је, пре три-четири дана, председника СНП-а да потпише документ у којем би се обавезао да после избора неће улазити у савез са актуелном влашћу Мила Ђукановића.

Он је нагласио да је та понуда "још отворена" и да ће њено прихватање, или неприхватање, дати јасну слику "ко ће се коме приклонити, односно ко се коме неће приклонити".

Могућа и влада експерата

Тако се "лоптица" унутар сада разједињене опозиције опет пребацује с једне на другу страну, па се посматрачима намеће питање да ли ће, у случају повољног резултата за њу, опозиција бити у стању да се уједини и формира власт.

– Ми ћемо заговарати тај концепт – тврди за наш лист Предраг Поповић, лидер Народне странке, која је у кампањи заједно са СНП-ом и Демократском српском странком, објашњавајући да је "готово извесно да коалиција ДПС-СДП не може имати апсолутну већину" и да до те већине не могу доћи "ни са мандатима албанских странака", тако да ће бити отворен простор да се опозиција консолидује и да у постизборном савезу преузме власт.

– Ако бисмо сада ређали пожељне партнере за постизборну коалицију, нама је Покрет за промене на првом месту – наводи он и додаје да су ту и остали који су на јасном антирежимском курсу.

Основна идеја око које би требало да се уједини опозиција, по Поповићу, јесте прављење владе националног спаса, а, у крајњем, то може да буде и влада експерата. То је, иначе, још раније опозицији предложио лидер Покрета за промене Небојша Медојевић, који за наш лист каже да "никакав аранжман са ДПС-ом не долази у обзир".

Без обзира на то што је опозиција у овој кампањи разједињена, могућно је њено постизборно уједињење, сматра и Миодраг Радојевић, додајући да би то била "техничка коалиција". У прилог својој тези наводи да се у политици понекад праве непринципијелне коалиције међу партијама које нису идеолошки сличне и које неретко имају потпуно дијаметралан политички приступ решавању политичких питања. А црногорску опозицију обједињује изузетно негативан став према влади, па се, на основу тога пре може очекивати, закључује он, да те странке направе заједнички савез, него да нека приступи партијама из садашње власти.

А, ко би, заправо, могао да помогне коалицији ДПС-СДП? Миодраг Живковић, лидер Либералне партије, рекао је, у интервјуу "Вијестима", да би то учинио, али под условом формирања програмске владе, са прецизним пописом послова у наредним годинама. Таква подршка имала би, дакле, своју високу цену.