Марти из вртића

Мој петогодишњи син у вртићу има проблема с једним петогодишњим силеџијом. Тај мали га стално кињи и удара, а овај мој онда плаче, жали се на неправду и каже да неће у вртић. Кад сам се пожалила васпитачици она је почела да ме убеђује да ја нисам схватила ствари на прави начин и да тај мали силеџија тиме што млати около другу децу, у ствари, показује нежност. Кад сам видела да нема вајде од жалби, рекла сам свом сину да том клинцу покаже да и он може да буде "нежан" и то макар два пута више. Или – да ћути и трпи. На памет ми није пало да му кажем да тражи од малог силеџије да му се извини. 

Ово искуство мајке једног петогодишњака, чини се, може да буде корисно и у вођењу државе. Јер, каква вајда од извињења кандидата за Нобелову награду за мир кога смо пре седам година упознали као човека који је, наводно, претио да ће Београд бомбама бити сравњен са земљом? Миротворац са бомбом у џепу у једном је, ипак, у праву. Српске власти га нису добро разумеле. Реченица "Срби су криви као народ", коју је изговорио пре двадесетак дана у Бечу, није била напад. Том реченицом је човек, који би требало да буде непристрастан вођа преговора о статусу Косова, бранио све оно што нема одбрану у простој логици, а пре свега у међународном праву. Српском кривицом је Ахтисари, пре свега, пробао да одбрани одлуку да за преговарачким столом у Бечу седи и Фатмир Љимај, човек који се некажњен извукао од оптужби за ратни злочин. Срби криви да кривљи не могу да буду, ваљда, били су довољно јако оправдање да се о судбини српске земље преговара са човеком кога Срби са Косова сматрају једним од својих највећих крвника. Та реченица је требало да оправда и то што су људи као што је Љимај на слободи и што Ахтисарију њихова прошлост не смета колико прошлост Срба. То, на крају, треба да оправда и намеру да једној држави отму део територије. То је контекст о коме говори Ахтисаријева портпаролка кад нам уместо њега објашњава да не само што смо криви него смо и глупи па не разумемо да реченица "Срби су криви као народ", не значи увек "Срби су криви као народ". Некада значи и "Срби су криви као народ".

Контекст је битан и за оно што је Ахтисари рекао пре три дана. Није важно да ли је идиом "rattling of sabres" који је Ахтисари употребио у истој реченици са Србима, преведен као "Срби звецкају оружјем" или "Срби машу сабљама". Јасно је шта мисли. Не мисли он да Срби позивају у рат. Зна он добро да српска власт нема ни довољно јаког упоришта у свету ни довољно јаког савезника да би тражила његову оставку због изјава које откривају да преговоре о Косову води човек за кога су преговори већ завршени. Дакле, јасно је њему да таква власт не позива ни у какав рат. Зна он, и без јавног признања српске стране, да они с правом увређени морају да моле за извињење ако га хоће. Зна и да српске власти знају да извињење неће добити. Зато им поручује да ћуте. Да не звекећу. Ако немају петље да истерају ствари до краја, онда не треба ни да их почињу. То српске власти нису разумеле. Мој петогодишњи син јесте.