Marti iz vrtića

Moj petogodišnji sin u vrtiću ima problema s jednim petogodišnjim siledžijom. Taj mali ga stalno kinji i udara, a ovaj moj onda plače, žali se na nepravdu i kaže da neće u vrtić. Kad sam se požalila vaspitačici ona je počela da me ubeđuje da ja nisam shvatila stvari na pravi način i da taj mali siledžija time što mlati okolo drugu decu, u stvari, pokazuje nežnost. Kad sam videla da nema vajde od žalbi, rekla sam svom sinu da tom klincu pokaže da i on može da bude "nežan" i to makar dva puta više. Ili – da ćuti i trpi. Na pamet mi nije palo da mu kažem da traži od malog siledžije da mu se izvini. 

Ovo iskustvo majke jednog petogodišnjaka, čini se, može da bude korisno i u vođenju države. Jer, kakva vajda od izvinjenja kandidata za Nobelovu nagradu za mir koga smo pre sedam godina upoznali kao čoveka koji je, navodno, pretio da će Beograd bombama biti sravnjen sa zemljom? Mirotvorac sa bombom u džepu u jednom je, ipak, u pravu. Srpske vlasti ga nisu dobro razumele. Rečenica "Srbi su krivi kao narod", koju je izgovorio pre dvadesetak dana u Beču, nije bila napad. Tom rečenicom je čovek, koji bi trebalo da bude nepristrastan vođa pregovora o statusu Kosova, branio sve ono što nema odbranu u prostoj logici, a pre svega u međunarodnom pravu. Srpskom krivicom je Ahtisari, pre svega, probao da odbrani odluku da za pregovaračkim stolom u Beču sedi i Fatmir Ljimaj, čovek koji se nekažnjen izvukao od optužbi za ratni zločin. Srbi krivi da krivlji ne mogu da budu, valjda, bili su dovoljno jako opravdanje da se o sudbini srpske zemlje pregovara sa čovekom koga Srbi sa Kosova smatraju jednim od svojih najvećih krvnika. Ta rečenica je trebalo da opravda i to što su ljudi kao što je Ljimaj na slobodi i što Ahtisariju njihova prošlost ne smeta koliko prošlost Srba. To, na kraju, treba da opravda i nameru da jednoj državi otmu deo teritorije. To je kontekst o kome govori Ahtisarijeva portparolka kad nam umesto njega objašnjava da ne samo što smo krivi nego smo i glupi pa ne razumemo da rečenica "Srbi su krivi kao narod", ne znači uvek "Srbi su krivi kao narod". Nekada znači i "Srbi su krivi kao narod".

Kontekst je bitan i za ono što je Ahtisari rekao pre tri dana. Nije važno da li je idiom "rattling of sabres" koji je Ahtisari upotrebio u istoj rečenici sa Srbima, preveden kao "Srbi zveckaju oružjem" ili "Srbi mašu sabljama". Jasno je šta misli. Ne misli on da Srbi pozivaju u rat. Zna on dobro da srpska vlast nema ni dovoljno jakog uporišta u svetu ni dovoljno jakog saveznika da bi tražila njegovu ostavku zbog izjava koje otkrivaju da pregovore o Kosovu vodi čovek za koga su pregovori već završeni. Dakle, jasno je njemu da takva vlast ne poziva ni u kakav rat. Zna on, i bez javnog priznanja srpske strane, da oni s pravom uvređeni moraju da mole za izvinjenje ako ga hoće. Zna i da srpske vlasti znaju da izvinjenje neće dobiti. Zato im poručuje da ćute. Da ne zvekeću. Ako nemaju petlje da isteraju stvari do kraja, onda ne treba ni da ih počinju. To srpske vlasti nisu razumele. Moj petogodišnji sin jeste.