Избегавање вета

Русија се од самог почетка расплитања проблема Косова и Метохије залагала за принцип да ниједна одлука о коначном статусу јужне српске покрајине не може бити донета без директних преговора између Београда и Приштине, и без таквог решења које ће задовољити и Србе и Албанце.

За свој став Русија има много аргумената изведених како из онога што се дешавало, и још се дешава, на просторима бившег Совјетског Савеза, тако и из чињенице да је сепаратизам универзални проблем и као такав и мора бити посматран.

Став Москве да ствари не треба "ломити преко колена" често наилази на неразумевање западних земаља, посебно САД, које су наклоњеније употреби силе у свакој ситуацији где не постоји довољно воље да се ствари решавају брзо и путем договора. Пример за то свакако је и покушај гушења нуклеарних амбиција Ирана који је (заједно с Северном Корејом и још неким државама) америчка администрација означила као "најопаснијег непријатеља".

У Савету безбедности УН Русија се стално залагала за одлагање увођења санкција Ирану које би могле водити ка војном решењу, а тражила наставак преговора са Техераном. "Било какве покушаје да се Савет безбедности ОУН искористи за то да се казни Иран, или да се нуклеарни програм Ирана искористи у циљу промовисања идеје о свргавању режима, не можемо подржати и њима ћемо се супротстављати", изјавио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров у Москви 21. октобра 2006.

Прошле године, 31. јула, Савет безбедности УН је донео резолуцију у којој се од Ирана захтева да обустави све нуклеарне активности. Неколико месеци касније, 23. децембра усвојена је нова резолуција којом се Ирану уводе санкције. У обе поменуте прилике управо је руски став – да ствари не треба заоштравати – довео до таквих формулација које су водиле ка новим преговорима, а не отпочињању сукоба.

Шеф ИАЕА Мохамед ел Барадеј је крајем јануара ове године предложио да се мало "стане на лопту" и обнове директни преговори између САД и Ирана. "Прави пут је дијалог, преговори...", истакао је Барадеј.

Очигледно је да руска дипломатија вештим маневрима покушава, и углавном успева, да избегне коначна решења која ни њој нису у интересу. У случају Ирана то су значајни заједнички послови на плану изградње нуклеарних електрана.

А кад је Космет у питању, предлог о независности Москва не може да прихвати из простог разлога што би то представљало прави сигнал Абхазији, Јужној Осетији, Придњестровљу, Нагорно Карабаху... да се издвоје из матичних република Грузије, Молдавије, Јерменије и крену под окриље бивше социјалистичке матице. Али, био би то сигнал и многобројним, мањим или већим, етничким групама у данашњој Русији да и њима припада право на сличан сепаратистички корак. А у том случају највећа држава на свету би се нашла на тешким мукама.