Izbegavanje veta

Rusija se od samog početka rasplitanja problema Kosova i Metohije zalagala za princip da nijedna odluka o konačnom statusu južne srpske pokrajine ne može biti doneta bez direktnih pregovora između Beograda i Prištine, i bez takvog rešenja koje će zadovoljiti i Srbe i Albance.

Za svoj stav Rusija ima mnogo argumenata izvedenih kako iz onoga što se dešavalo, i još se dešava, na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza, tako i iz činjenice da je separatizam univerzalni problem i kao takav i mora biti posmatran.

Stav Moskve da stvari ne treba "lomiti preko kolena" često nailazi na nerazumevanje zapadnih zemalja, posebno SAD, koje su naklonjenije upotrebi sile u svakoj situaciji gde ne postoji dovoljno volje da se stvari rešavaju brzo i putem dogovora. Primer za to svakako je i pokušaj gušenja nuklearnih ambicija Irana koji je (zajedno s Severnom Korejom i još nekim državama) američka administracija označila kao "najopasnijeg neprijatelja".

U Savetu bezbednosti UN Rusija se stalno zalagala za odlaganje uvođenja sankcija Iranu koje bi mogle voditi ka vojnom rešenju, a tražila nastavak pregovora sa Teheranom. "Bilo kakve pokušaje da se Savet bezbednosti OUN iskoristi za to da se kazni Iran, ili da se nuklearni program Irana iskoristi u cilju promovisanja ideje o svrgavanju režima, ne možemo podržati i njima ćemo se suprotstavljati", izjavio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u Moskvi 21. oktobra 2006.

Prošle godine, 31. jula, Savet bezbednosti UN je doneo rezoluciju u kojoj se od Irana zahteva da obustavi sve nuklearne aktivnosti. Nekoliko meseci kasnije, 23. decembra usvojena je nova rezolucija kojom se Iranu uvode sankcije. U obe pomenute prilike upravo je ruski stav – da stvari ne treba zaoštravati – doveo do takvih formulacija koje su vodile ka novim pregovorima, a ne otpočinjanju sukoba.

Šef IAEA Mohamed el Baradej je krajem januara ove godine predložio da se malo "stane na loptu" i obnove direktni pregovori između SAD i Irana. "Pravi put je dijalog, pregovori...", istakao je Baradej.

Očigledno je da ruska diplomatija veštim manevrima pokušava, i uglavnom uspeva, da izbegne konačna rešenja koja ni njoj nisu u interesu. U slučaju Irana to su značajni zajednički poslovi na planu izgradnje nuklearnih elektrana.

A kad je Kosmet u pitanju, predlog o nezavisnosti Moskva ne može da prihvati iz prostog razloga što bi to predstavljalo pravi signal Abhaziji, Južnoj Osetiji, Pridnjestrovlju, Nagorno Karabahu... da se izdvoje iz matičnih republika Gruzije, Moldavije, Jermenije i krenu pod okrilje bivše socijalističke matice. Ali, bio bi to signal i mnogobrojnim, manjim ili većim, etničkim grupama u današnjoj Rusiji da i njima pripada pravo na sličan separatistički korak. A u tom slučaju najveća država na svetu bi se našla na teškim mukama.