Нови бисер у породичној ризници

И тек што се који сат одморио, јер неспавању више није могао одолети, стигли су многи: комшије, пријатељи, познаници. Да шампиону честитају, успех за понос поздраве. Било је овде овако и августа 2004. године, кад је Вељко такође прву трубу освојио.

– Драже су ми ове две Вељкове прве трубе него све моје што сам освојио – каже поносни деда Бошко Остојић, који је 41. пут свирао на сабору у Гучи и носилац је две "златне трубе" и две награде за најбољи оркестар, али никад прве трубе. Пре две године завршио је трубачку каријеру, сад само понекад са унуцима Вељком и Марком, који у Вељковом оркестру свира тенор, затруби, да га жеља мине. Последњих година не иде на сабор, здравље му не дозвољава. Причају да деда од узбуђења није на телевизији могао да гледа проглашење победника на сабору. А кад је сазнао за успех унука, срећи није било краја.

Остојићи су трубачка породица, и Вељков и Марков отац Драган, Бошков син, удара добош с њима у оркестру. Он је већ 30 пута наступао у Гучи. Радује се, наравно, великом успеху, али помиње и намеру да се повуче из оркестра. Вели, тешко је пратити ритам млађих, и у свирци и животу. Драгану је, иначе, данас 50. рођендан и Вељков успех му је најлепши поклон. А животна жеља му је, додаје, да Вељка види у жирију сабора у Гучи.

За Вељка Остојића кажу да је једини школовани трубач у западној Србији, будући да је завршио средњу музичку школу, а управо похађа другу годину Музичке академије. Захвалан је за то, како истиче, оцу Драгану који је умео да схвати значај образовања за успех у овом послу. Ипак, каткад и школска знања, ма како била корисна, могу и да одмогну кад се свира изворно и надмеће са најбољима, каже Вељко, уз напомену да то код њега ипак није присутно:

– За славље нема времена, ту су школске обавезе и наступи. Наравно, веома ми је драга ова победа, јер Гуча је ове године подигнута на виши ниво, држава је подржала сабор, а и конкуренција од 20 оркестара је била жестока, па су одлучивале нијансе. Мислим да је само питање времена кад ће сабор постати такмичење трубача из целог света, па се школовањем и за то припремам – додаје драгачевски победник, коме је труба пружила пуно задовољства, али и тражила много труда и одузела прилично слободног времена.