Novi biser u porodičnoj riznici

I tek što se koji sat odmorio, jer nespavanju više nije mogao odoleti, stigli su mnogi: komšije, prijatelji, poznanici. Da šampionu čestitaju, uspeh za ponos pozdrave. Bilo je ovde ovako i avgusta 2004. godine, kad je Veljko takođe prvu trubu osvojio.

– Draže su mi ove dve Veljkove prve trube nego sve moje što sam osvojio – kaže ponosni deda Boško Ostojić, koji je 41. put svirao na saboru u Guči i nosilac je dve "zlatne trube" i dve nagrade za najbolji orkestar, ali nikad prve trube. Pre dve godine završio je trubačku karijeru, sad samo ponekad sa unucima Veljkom i Markom, koji u Veljkovom orkestru svira tenor, zatrubi, da ga želja mine. Poslednjih godina ne ide na sabor, zdravlje mu ne dozvoljava. Pričaju da deda od uzbuđenja nije na televiziji mogao da gleda proglašenje pobednika na saboru. A kad je saznao za uspeh unuka, sreći nije bilo kraja.

Ostojići su trubačka porodica, i Veljkov i Markov otac Dragan, Boškov sin, udara doboš s njima u orkestru. On je već 30 puta nastupao u Guči. Raduje se, naravno, velikom uspehu, ali pominje i nameru da se povuče iz orkestra. Veli, teško je pratiti ritam mlađih, i u svirci i životu. Draganu je, inače, danas 50. rođendan i Veljkov uspeh mu je najlepši poklon. A životna želja mu je, dodaje, da Veljka vidi u žiriju sabora u Guči.

Za Veljka Ostojića kažu da je jedini školovani trubač u zapadnoj Srbiji, budući da je završio srednju muzičku školu, a upravo pohađa drugu godinu Muzičke akademije. Zahvalan je za to, kako ističe, ocu Draganu koji je umeo da shvati značaj obrazovanja za uspeh u ovom poslu. Ipak, katkad i školska znanja, ma kako bila korisna, mogu i da odmognu kad se svira izvorno i nadmeće sa najboljima, kaže Veljko, uz napomenu da to kod njega ipak nije prisutno:

– Za slavlje nema vremena, tu su školske obaveze i nastupi. Naravno, veoma mi je draga ova pobeda, jer Guča je ove godine podignuta na viši nivo, država je podržala sabor, a i konkurencija od 20 orkestara je bila žestoka, pa su odlučivale nijanse. Mislim da je samo pitanje vremena kad će sabor postati takmičenje trubača iz celog sveta, pa se školovanjem i za to pripremam – dodaje dragačevski pobednik, kome je truba pružila puno zadovoljstva, ali i tražila mnogo truda i oduzela prilično slobodnog vremena.