Кромпир-паприкаш и пола хлеба

Крагујевац – Понедељком – макароне у парадајз-сосу са млевеним месом, уторком – сладак купус са соја-љуспицама, у среду – пасуљ са кобасицом, четвртком – кромпир-паприкаш, у петак – грашак са сојиним комадом, суботом – пилав са пилетином. Овако изгледа седмични мени Народне кухиње Црвеног крста у Крагујевцу. Недељом се храна не дели, јер Црвени крст, како каже секретар организације Невенка Богдановић, нема средстава да плати куваре који би дежурали и викендом.
Уз пола килограма хлеба, ово је једини дневни оброк за 600 сиромашних Крагујевчана. Потребе су, напомиње саговорница „Политике“, далеко веће. Бар још 400 становника „српског Детроита“ нема шта да једе, јер не раде и немају никаква примања, осим, можда, социјалне помоћи.
– Најсиромашнији су стари, посебно они који живе у приградским насељима и селима. Наши корисници су и Роми који живе у нехигијенским насељима, инвалиди, незапослени, избеглице, самохрани родитељи са болесном децом... Нажалост, има и интелектуалаца. Нико им овде не тражи дипломе, али видимо да је реч о образованим људима. Сви они се једног дана, када више немају куд, упитају шта ми се десило, како сам дошао довде – каже Богдановићева.
Она је пре три године посетила организацију Црвеног крста у Немачкој. Била је у Хановеру, главном граду Доње Саксоније и једном од центара тешке индустрије у Немачкој. По томе је Хановер сличан Крагујевцу, али је, са више од 700.000 становника, готово четири пута већи од централног града Шумадије.
– Црвени крст је тамо друкчије организован. У народне кухиње свраћају само бескућници, прави клошари. Дођу, поједу то што има тог дана и наставе својим путем. Народне кухиње у Немачкој, једним делом, снабдевају мегамаркети. Када виде да, на пример, јајима истиче рок за десет дана, они то пошаљу народној кухињи. Код нас је то много боље. Ми сваког дана, осим недељом, спремамо кувану храну, која одговара свим нутриционистичким стандардима. Само што су наши корисници углавном породични људи, па своје оброке носе кући – објашњава наша саговорница.
За разлику од неких других градова, Народна кухиња у Крагујевцу је опстала, пре свега захваљујући локалној управи која финансира овај вид помоћи сиромашнима. Прошле године, за потребе Народне кухиње, из градског буџета је издвојено више од 7,5 милиона динара. Град финансира и 3.000 школских ужина, које добијају деца из социјално и здравствено угрожених породица.
Црвени крст у Крагујевцу постоји 134 године, основан је још у 19. веку, 1876. године, а Народна кухиња функционише од 15. марта 1994.
– Било је то време ратова, када је велики број избеглица почео да стиже у Крагујевац. Неколико наредних година, Народну кухињу су финансирали страни донатори, пре свих немачки Црвени крст. Од 2002. локална управа почиње континуирано да финансира овај вид помоћи сиромашнима. Међу страним донаторима који помажу наш рад су ОЕБС, многобројне хуманитарне организације из Италије, али помоћ у последње време стиже и од наших људи. Ту је програм „Храна за све“, који координира медијска кућа Б92 – наводи наша саговорница.
Црвени крст у Крагујевцу има 18.313 чланова. Међу њима је велики број волонтера, људи спремних да помогну другима без икакве надокнаде. Волонтери су распоређени по месним заједницама, школама, предузећима...
Уз њихову и помоћ Центра за социјални рад Црвени крст прикупља податке о броју оних који не могу сами да преживе. На шест пунктова Народне кухиње сваког дана се подели храна за 260 крагујевачких породица, а још најмање 160 остане гладно. Новца за помоћ свима онима којима је неопходна, једноставно, никад нема довољно.
Бране Карталовић