Укор за деценију разочарења

Од нашег сталног дописника

Љубљана, Загреб, 5. септембра – Међународна организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч (ХРВ) упозорила је јуче Брисел на тежак положај Срба повратника у Хрватској и позвала Европску унију да службени Загреб током преговора за чланство у ЕУ упозори да мора поштовати права српске мањине.

Према наводима ове организације, Срби из Хрватске који су се после рата вратили из избеглиштва на своја огњишта често су мета насиља, застрашивања и дискриминације. Директорка ХРВ за Европу и средњу Азију Холи Картнер објаснила је да "Срби повратници у Хрватској још живе у тешким условима", и додала да хрватска влада мора озбиљније да приступи питању побољшања услова живота те заједнице ако очекује напредак у погледу чланства у ЕУ.

У штиву под насловом "Деценија разочарања: Препреке за реинтеграцију Срба повратника", ХРВ истиче чињеницу да се од око 350.000 становника српске народности који су током 1991–1995. напустили своје куће у Хрватској, према подацима хрватских органа вратила једва трећина, њих око 120.000". Они су у последње време сведоци забрињавајућег "порастс насиља и застрашивања", што укључује и убиства и бомбашке нападе, наводи се у најновијем извештају ХРВ-а који је данас достављен светским медијима.

Напади етнички мотивисани

Даље је нотирано да често долази до атака на српске куће и аутомобиле, а проблем је што хрватска полиција у већини случајева не успева да открије починиоце. "Очигледно је да су у појединим случајевима напади мотивисани етничком мржњом, у некима постоје јасни показатељи", тврди извештај. Организација подсећа да је МУП Хрватске прошле године забележио 48 таквих случајева с јасним или могућим етничким мотивом. ХРВ додаје да су се напади наставили и ове године, посебно на подручју Задра, и да полиција није успела да ухвати виновнике.

ХРВ као једну од препрека за повратак Срба наводи и нерешен проблем одузетог станарског права избеглима током рата. Стога је ХРВ веома критична према хрватској влади, јер су се њени пројекти, начињени да обезбеде алтернативни смештај – показали неефикасним, чиме је Србима повратницима онемогућен одржив повратак. "Неуспех Хрватске у решавању проблема станарских права одузетих у рату шаље поруку да су Срби грађани другог реда", сматра Холи Картнер. Лошу слику положаја повратника употпуњава податак да је мали број припадника српске заједнице добио посао у државној служби у средини повратка. Иако има квалификованих кандидата међу српским становништвом, "свега 34 од готово 1.500 судија у Хрватској су Срби", наводи извештај. Ограничени број Срба у државним службама у супротности је са стањем у приватном сектору, који је направио већи помак по питању запошљавања српских повратника, а што упућује на дискриминацију, оцењује ХРВ.

Обавезе према ЕУ

Организација Хјуман рајтс воч позвала је Санадерову владу да у јавну управу, на пример у правосуђе, укључи више Срба и припадника других мањина.

Милорад Пуповац, председник Српског демократског форума, каже да извештај ХРВ адекватно описује стање људских права Срба повратника, и да оцене ХРВ треба разумети као упозорење и путоказ у ком правцу и како треба деловати да се не би заборавило оно што је битно, не само из обавеза према ЕУ, већ онога што је битно у односима две државе и с обзиром на основна људска права". Тако убудуће мора много више бити учињено у погледу станарских права, откривања виновника инцидената, стварања услова за запошљавање и развоја средина у којима живе Срби повратници, посебно што су оне углавном неразвијене, отуда су и буџети општина у којима повратници живе много нижи од хрватског просека".

Занимљиво је да је ХРВ објавила критичан извештај о стању људских права у Хрватској баш у тренутку кад у Хрватској тече поступак "скрининга", анализе усклађености законодавства са европским правним редом. Како "Политика" сазнаје, тим поводом ће у четвртак бити прочешљано поглавље правосуђа и основних људских права, а нема сумње да ће извештај Хјуман рајтс воча о непоштовању људских права ту имати своју улогу, иако се Хрватска нада да ће поступак бити закључен према програму, до 18. октобра. Званични Загреб жели пуно чланство у ЕУ до 2010. године. То је фактор на који рачуна и ХРВ, који у закључку подсећа да је "Хрватска кандидат за чланство у ЕУ, а поштовање људских права и права мањина један је од захтева за приступ тој организацији".