Ukor za deceniju razočarenja

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, Zagreb, 5. septembra – Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRV) upozorila je juče Brisel na težak položaj Srba povratnika u Hrvatskoj i pozvala Evropsku uniju da službeni Zagreb tokom pregovora za članstvo u EU upozori da mora poštovati prava srpske manjine.

Prema navodima ove organizacije, Srbi iz Hrvatske koji su se posle rata vratili iz izbeglištva na svoja ognjišta često su meta nasilja, zastrašivanja i diskriminacije. Direktorka HRV za Evropu i srednju Aziju Holi Kartner objasnila je da "Srbi povratnici u Hrvatskoj još žive u teškim uslovima", i dodala da hrvatska vlada mora ozbiljnije da pristupi pitanju poboljšanja uslova života te zajednice ako očekuje napredak u pogledu članstva u EU.

U štivu pod naslovom "Decenija razočaranja: Prepreke za reintegraciju Srba povratnika", HRV ističe činjenicu da se od oko 350.000 stanovnika srpske narodnosti koji su tokom 1991–1995. napustili svoje kuće u Hrvatskoj, prema podacima hrvatskih organa vratila jedva trećina, njih oko 120.000". Oni su u poslednje vreme svedoci zabrinjavajućeg "porasts nasilja i zastrašivanja", što uključuje i ubistva i bombaške napade, navodi se u najnovijem izveštaju HRV-a koji je danas dostavljen svetskim medijima.

Napadi etnički motivisani

Dalje je notirano da često dolazi do ataka na srpske kuće i automobile, a problem je što hrvatska policija u većini slučajeva ne uspeva da otkrije počinioce. "Očigledno je da su u pojedinim slučajevima napadi motivisani etničkom mržnjom, u nekima postoje jasni pokazatelji", tvrdi izveštaj. Organizacija podseća da je MUP Hrvatske prošle godine zabeležio 48 takvih slučajeva s jasnim ili mogućim etničkim motivom. HRV dodaje da su se napadi nastavili i ove godine, posebno na području Zadra, i da policija nije uspela da uhvati vinovnike.

HRV kao jednu od prepreka za povratak Srba navodi i nerešen problem oduzetog stanarskog prava izbeglima tokom rata. Stoga je HRV veoma kritična prema hrvatskoj vladi, jer su se njeni projekti, načinjeni da obezbede alternativni smeštaj – pokazali neefikasnim, čime je Srbima povratnicima onemogućen održiv povratak. "Neuspeh Hrvatske u rešavanju problema stanarskih prava oduzetih u ratu šalje poruku da su Srbi građani drugog reda", smatra Holi Kartner. Lošu sliku položaja povratnika upotpunjava podatak da je mali broj pripadnika srpske zajednice dobio posao u državnoj službi u sredini povratka. Iako ima kvalifikovanih kandidata među srpskim stanovništvom, "svega 34 od gotovo 1.500 sudija u Hrvatskoj su Srbi", navodi izveštaj. Ograničeni broj Srba u državnim službama u suprotnosti je sa stanjem u privatnom sektoru, koji je napravio veći pomak po pitanju zapošljavanja srpskih povratnika, a što upućuje na diskriminaciju, ocenjuje HRV.

Obaveze prema EU

Organizacija Hjuman rajts voč pozvala je Sanaderovu vladu da u javnu upravu, na primer u pravosuđe, uključi više Srba i pripadnika drugih manjina.

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog demokratskog foruma, kaže da izveštaj HRV adekvatno opisuje stanje ljudskih prava Srba povratnika, i da ocene HRV treba razumeti kao upozorenje i putokaz u kom pravcu i kako treba delovati da se ne bi zaboravilo ono što je bitno, ne samo iz obaveza prema EU, već onoga što je bitno u odnosima dve države i s obzirom na osnovna ljudska prava". Tako ubuduće mora mnogo više biti učinjeno u pogledu stanarskih prava, otkrivanja vinovnika incidenata, stvaranja uslova za zapošljavanje i razvoja sredina u kojima žive Srbi povratnici, posebno što su one uglavnom nerazvijene, otuda su i budžeti opština u kojima povratnici žive mnogo niži od hrvatskog proseka".

Zanimljivo je da je HRV objavila kritičan izveštaj o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj baš u trenutku kad u Hrvatskoj teče postupak "skrininga", analize usklađenosti zakonodavstva sa evropskim pravnim redom. Kako "Politika" saznaje, tim povodom će u četvrtak biti pročešljano poglavlje pravosuđa i osnovnih ljudskih prava, a nema sumnje da će izveštaj Hjuman rajts voča o nepoštovanju ljudskih prava tu imati svoju ulogu, iako se Hrvatska nada da će postupak biti zaključen prema programu, do 18. oktobra. Zvanični Zagreb želi puno članstvo u EU do 2010. godine. To je faktor na koji računa i HRV, koji u zaključku podseća da je "Hrvatska kandidat za članstvo u EU, a poštovanje ljudskih prava i prava manjina jedan je od zahteva za pristup toj organizaciji".