Блокада здравог разума

Полиција и Жандармерија јуче рано ујутру уклониле су све барикаде на магистралама и регионалним путевима у Мачви, Поцерини, Посавотамнави и Срему, па су после десетодневне блокаде од јуче поново проходне саобраћајнице и мостови, а живот у овим крајевима је коначно нормализован. Иако су барикаде уклоњене, проблем због кога су одгајивачи свиња протестовали није решен. Такође, остало је нерешено питање зашто и ко сме слободне људе да омета да се слободно крећу?

Сада су то били свињари, недавно су то били малинари, воћари, ратари, рудари, конфекционари… а сутра – коме год падне на ум или процени да су му интереси било чим угрожени. Уопште није важно што у свему томе држава, осим што се под њеном капом све догађа, није први и прави партнер за разговоре. Пошто у претходним случајевима нико ни за шта није одговарао, понајмање организатори таквих јавних протеста, а држава нема ваљан одговор на такве изнудице, хаос на путевима се – наставља.

И у развијеним земљама, као што је, рецимо, Француска, има повремених протестних "излета" фармера на друмове или граничне прелазе, али да неко недељама држи блокиране саобраћајнице, нигде, осим код нас – нема. Свака држава покушава и најчешће успева да те "кратке спојеве" са својим сељацима и осталим незадовољницима реши што брже, али све треба учинити да се сваки такав следећи случај предупреди одговарајућим процедурама. Ко их не поштује – зна се. Поступа се по наређењу.

И код нас је, уз мање изузетке, полиција релативно благо реаговала на раније драстичне случајеве. А сељаци, руку на срце, овог пута нису сасвим у праву нити су од било кога изиграни, понајмање од државе, јер су сами организовали тов превеликог броја свиња, прецењујући тржишне прилике, полицијска сила била би најлошије од свих решења.

Али, шта треба чинити у овој свеопштој блокади здравог разума?

Ништа више од онога што су урадиле и уредиле организоване државе. Да пољопривредну и све остале производње, али и остале облике привредног живота, држава организује на начин у којима ће се тачно знати шта ко ради и на шта, једноставно, нема права ни по коју цену, па ни на блокаду путева. Њена одговорност није само у ономе што чини већ и у ономе од чега хоће да дигне руке – од тржишта на пример. Слободно тржиште није, нити може бити овај хаос, већ тачно уређен и прецизно дефинисан систем по коме се сви владамо и за учињена дела одговарамо.