На мегдан са вуком

Севце на Шари – Кинг има само 22 месеца, а већ је убележио једну победу над вуком. Још у првој години живота, млади шарпланинац, уз помоћ мајке Але (пет година), сукобио се са становником дивљине на врху Шаре, и зверки није било спаса.

– Вук је већ био рањен, иначе би му шарпланинци тешко пришли. Горски цар напада друге псе, али од шарпланинаца бежи – каже за „Политику“ Кингов власник Срећко Ђорђевић (43) из Севца на Шар-планини.

Овај брђанин ради набензинској пумпи, али сваки слободан трен одваја за бригу о младом псу и Кинговом биолошком оцу Краљу (4,5 године). Срећко је ту као мировна снага јер би старији пас радо напао потомка, и кад смо ступили у двориште били су везани на различитим местима. Мали у кавезу, матори за жицу код дрвљаника.

– У Сиринићкој жупи не постоји кућа без шарпланинца, јер овај пас може сам да заштити стадо и домаћинство. Одгајивача нема више од 20, а међу најпознатијима су они из села Реселице код Драгаша, одакле су и Краљеви преци, отац Карабаш и мајка Дона.

Експлозиван, интелигентан и непоткупљив, шарпланинац нараста и до 82 килограма, и забележени су случајеви да се упустио у окршај и са балканским медведом. Његова постојбина је Шар-планина, а 1928. године Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца први пут га је уврстила у своје јединице, као војничког пса. Верује се да потиче од грчког молоса и турских паса чувара. Међународна кинолошка федерација признала га је 1939. године као нову расу под именом „илирски пастирски пас“.

Међутим, на захтев Југословенске кинолошке федерације, раси је 1957. године додељено међународно име „југословенски пастирски пас – шарпланинац“, после чега није прекрштавана. Његов лик узет је за амблем општине Драгаш на југозападу Космета, а БЈР Македонија је шарпланинца утиснула на реверс новчанице од једног денара, која је била пуштена у оптицај 1993. године.

Шта је мит, шта збиља у причи да се вук плаши шарпланинца?

– Шарпланинац је последња човекова одбрана, иду пастир, стадо па он на крају. Хоће да остане и сам у планини, поред овце која се ојагњи и чува је, и не може се одбранити само ако га тада нападне чопор вукова. Један вук никад га напасти не сме – приповеда одгајивач шарпланинаца из Севца, великог српског села осам километара северозападно од Штрпца.

Ђорђевић вели да одгајивачи из Сиринићке жупе псе продају најчешће Београђанима који знају да откупе и цело легло, а једно штене плаћају од 150 до 200 евра.

Г. Оташевић