Одбрана тражи слободу за Готовину

Загреб – Адвокати хрватског генерала Анте Готовине, коме се у Хашком трибуналу заједно с генералима Младеном Маркачем и Иваном Чермаком суди за ратне злочине за време и након Олује, јуче су у завршним речима тражили његово ослобађање.
Лука Мишетић, који је у понедељак рекао да је тужилаштво преузело улогу „ђавољег адвоката”, јуче је набрајао сведочења којима покушава да докаже да су тезе тужилаштва натегнуте, као што су сведочења у корист тужилаштва да је узрок смрти неке особе непознат, али да је могла да буде убијена од хрватске војске.
Он се позвао на изјаву вештака да је Готовина предузео све разумне мере пре, за време и након Олује. „Ни један сведок није рекао да су издана лажна наређења и нигде нема доказа да су наређења издавана зато да не би била спровођена”, рекао је Мишетић.
Он тврди да су се особе, почев од министра обнове Јуре Радића до председника Фрање Туђмана, наведене као учесници заједничког злочиначког подухвата, трудиле да спрече злочине и да су их осуђивале. „О томе сведочи и коментар премијера Никице Валентића, који се бринуо о српском становништву, и састанак у Книну, где Готовина грди своје јединице”, рекао је овај адвокат одбране.
Мишетић је подсетио на Готовинино наређење јединицама да се максимално фер понашају према војницима и цивилима и да им се поделе књижице са Женевском конвенцијом.
Уз тврдњу да су од српске војске настрадали градови од Вуковара и Илока на истоку до Дубровника на крајњем југу, Мишетић је казао да су сви у Хрватској на неки начин страдали од српске војске, па је теоретски сваки Хрват могао имати мотив за освету.
Рекавши да се може закључити да је Готовина донео разумне мере у датим околностима, Мишетић је затражио да се донесе ослобађајућа пресуда.
Други Готовинин адвокат Грегу Кихоу рекао је да нема доказа о рањавању и смрти српских цивила у Бенковцу, Обровцу и Грачацу и да тужилаштво није поменуло сведочење жупанијског тужиоца у Задру Ивана Галовића да је након Олује процесуирао скоро 300 предмета.
Он је рекао и да, иако је доказано да је кратер од гранате испаљене на Книн 5. августа настао од стране Републике Српске Крајине, тужилаштво тврди да су снаге хрватске војске заробиле ВБР-ове од Срба и онда одлучиле да гранате из њих испале на властите јединице у Книну.
Кихоу је негирао да су се по Готовинином наређењу користили леци којима се подстиче одлазак Срба, тврдећи да коришћење психолошких операција није био узрок њиховог одласка.
Говорећи о убиствима наведеним у оптужници, Кихоу је рекао да је тужилаштво нагађало о ранама које су задобили ти људи и да они не могу рећи да би се, ако се за некога не зна како је умро, могло радити о убиству.
Адвокат Пајам Акаван казао је да, ако се Готовина прогласи кривим јер је наредио артиљеријско гађање, крив може бити готово сваки војни командант.
Тврдио је и да нема доказа да је дошло до тако страховитих разарања у Книну. „Зашто нема доказа да је иједан цивил погинуо због гађања? Зашто нема фотографија Книна сравњеног са земљом?”, питао се адвокат и упозорио на последице одлуке да се тај случај прогласи ратним злочином. „Цивили су бежали због антихрватске пропаганде и плашења од стране РСК, а не због незаконитог гађања”, рекао је Акаван.
Подсетивши да је Готовина провео скоро пет година у затвору под оптужбама које немају темеља, он је рекао да му „треба изразити захвалност што се борио против оних који су спроводили етничко чишћење становништва Југославије”.
У наставку завршних речи на суђењу хрватским генералима, реч има одбрана Младена Маркача, а потом и Ивана Чермака.
У судском процесу који је започео 11. марта 2008. испитан је 81 сведок оптужбе и 57 сведока одбране. Накнадно су судије на челу с Алфонсом Оријем позвале још седам својих сведока.
Тужилаштво за Готовину тражи 27, за Маркача 23 и за Чермака 17 година затвора.
Њих тројица се терете за ратне злочине за време и након Олује у лето 1995. године. Ни одбрана није порицала да је злочина било, али се противи одговорности својих клијената.

-------------------------------------------

Јелена Ловрић: Хашки суд, заправо, суди Туђману
 
Загреб – Хашки суд, заправо, суди Фрањи Туђману, који би, да је жив сигурно, уместо својих војника, данас седео на оптуженичкој клупи у Хагу, сматра коментаторка „Јутарњег листа” Јелена Ловрић поводом завршних речи тужиоца и одбране на суђењу хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу. „Туђманова одговорност не значи да ће Хашки суд тројицу генерала ослободити кривице. Чак су се и њихови адвокати престали разметати изјавама о скорој слободи”, пише Ловрићева, која сматра да ће осуђујућа пресуда за Хрватску значити обнављање антихашких расположења. „У Хрватској ’Олуја’, како је показала и овогодишња прослава, још ужива статус искључиво бриљантне, вредне војне победе, без икаква приговора и мане. Почињени злочини као да су сасвим ирелевантни. Нико их више не негира, али као да на оцену ’Олује’ немају никаквог утицаја”, пише Ловрићева.

Танјуг