Коме ће дедовина

ЧАЧАК – Макар да су сви бесмртни Чачанима би, са садашњом стопом прираштаја, било потребно 120 година да удвоструче број становника. То се, дабоме, не може догодити јер већ годинама иду другом крају, лоза им се полако тањи, и наставе ли овако неко будуће поколење неће имати коме дедовину да остави.

Осипање народа најлакше се уочава по деци доспелој за школу. Септембра 2004. у чачанској општини пошло је 1.236 првака, прошлог петка тек 970, а неће их бити много више ни у седам наредних година.

Нека је ова генерација првачића, рођених 1999. и наредне године, и остала на осами због бомбардовања, а шта је са осталим падовима у принављању, да ли су криви само владари, немаштина и тежак пут до хлеба, или заслуге стоје и до загонетне природе људи са овог подручја. И демографи често говоре о тој наравној црти – није видљива ни лако доказива – јер неки народи из Средње Америке, рецимо, који такође тешко живе не могу да преброје децу.

– Пре деценију и по, са 1.900 ученика, радили смо у три смене и мучили се без простора. Данас имамо 1.300 ученика у две смене, најбројнији је осми разред са 180 ђака, док је у први уписано тек 105 малишана. Поделили смо их у пет одељења по 21, могу да уче без гужве, на миру – говори у бројкама Драган Парезановић, директор ОШ "Вук Караџић".

Највећа школа у граду јесте верна слика средине без прираштаја. Држава је, са своје стране, законом наредила да се уреди мрежа школа, па су у овој општини летос затворене четири мале.

У Милићевцима, у заселку рудник, није ни било ђака иако је истурено одељење званично постојало. Не постоје више ни школе у Овчар Бањи (седморо ђака) и Рајцу (шесторо) где је за полазак доспео само по један првачић, а затворена је и учионица у Горњој Бресници. Од укупно четворо ученика, ту је троје завршило четврти разред и наставиће у већој школи, док седмогодишњака нема ни једног.

Одборници су, бирајући између два рђава, одлучили да одлуком о затварању школа обухвате најмање што се може.

– Због врликог осипања становништва на читавом подручју општине, по селима посебно, у издвојеним одељењима настава је држана на примитиван начин, за четири разреда истовремено. То се не слаже са 21. веком, и децу из тих удаљених школа сврстава у запећак по праву на образовање. Са друге стране, становништво тих села страхује да ће још више опустети гашењем школа – каже Милан Кандић, члан Општинског већа у Чачку.

Градска управа израчунала је, у главу што би се рекло, да по школама неће бити гужве ни много следећих лета. На подручју целе општине, граду и 58 села, у 1999. години рођено је 882 деце, следеће 918, а 2001. било је 1.014 новорођенчади. Године 2002. општина је имала 1.016 принова, следећег лета 1.125, затим 2004. године 1.051 дете, док је лане било само 948 принова.

У истом раздобљу, 1999 – 2005. година, многа села стигла су тек до неславног учинка: једна година – једно дете. Или су негде око тог просека. У Видови су за седам година рођене две бебе, у Брезовицама и Јанчићима по пет, Бањици шест, Риђагама седам, Премећи, Заблаћкој Балуги и Трнавској Балуги по осам, Петници, Кукићима и Соколићима по девет, у Придворици и Овчар Бањи по десет новајлија у овом свету.

На другој страни, општинска управа у Чачку је, подносећи годишњи извештај о раду, објавила да је лане у матичне књиге уписано 1.819 умрлих мештана и састављено исто толико смртовница. Општина је, на попису 2002. године, имала 117.072 становника, док је на претходном бројању (1991. године) овде живело 116.618 душа.

Моравички округ (Чачак, Горњи Милановац, Лучани, Ивањица) са 230.558 житеља у 1991. години, смањио се на 224.772 становника на попису пре четири године.

Ако се неки следећи нараштај буде држао Његошевог учења – "Покољења дјела суде" – какав би закључак могло да изведе о данашњим Чачанима ? На шта ли су мислили, ако на будућност нису?