Вишак у буџету за развој

Влада Србије је на јучерашњој седници одлучила да предложи Скупштини ребаланс буџета, тако да би у државну касу до краја године требало да се укупно слије 521 милијарда динара, док би на расходе требало да се потроши 505 милијарди динара, саопштили су јуче после седнице владе Предраг Бубало и Слободан Лаловић, министри за привреду и рад, запошљавање и социјалну политику.
Нa редовно финансирање корисника буџетских средстава биће утрошено 446 милијарди динара, док је за Национални инвестициони план предвиђено 33 милијарде динара. Планирани суфицит првобитно је био 39 милијарди, а до сада је остварено већ 32 милијарде динара. С обзиром да пројекције показују да би он до краја године могао да се повећа на 49 милијарди динара, донета је одлука да се за НИП издвоји 33 милијарде динара, након чега ће буџет поново бити у суфициту за 16 милијарди динара, колико је и требало да буде и без ребаланса.

Приватизациони приход, који је првобитно планиран на 30 милијарди динара повећан је на 130,8 милијарди динара. По речима министра Бубала, НИП ће се финансирати две трећине суфицитом буџетских средстава, делом од приватизационих прихода, као и позајмицама за инфраструктурне објекте. НИП, за који је министар привреде рекао да би у периоду до 2012. године требало да обезбеди раст бруто друштвеног производа од седам одсто, биће фокусиран на убрзани привредни развој, а превасходно на решавање проблема незапослености и неравномерног регионалног развоја.

По речима министара, на јучерашњој седници владе највише је било речи о позитивним макроекономским кретањима за која су, по њиховој оцени, заслужне убрзане економске реформе.

– У последњих шест година имамо континуирани раст БДП од преко пет одсто у просеку, а он је посебно интензивиран у последње три године. Томе је допринео раст индустријске производње, а посебно је значајaн раст у прерађивачкој индустрији. С позитивним трендовима у банкарству, туризму, трговини и другим делатностима, можемо ове године очекивати раст БДП од преко седам одсто – најавио је Предраг Бубало.

Он је навео и да су за првих шест месеци девизне резерве достигле 8,5 милијарди долара, а после последњих трансакција износе рекордних 11 милијарди долара. Јунска штедња грађана износила је 2,624 милијарде евра, што је више за 17,2 одсто у односу на прво полугође прошле године. Запослени у Србији у првих шест месеци у просеку су зарађивали 24.414 динара, што је номинално чак за 25 одсто више него за исти шестомесечни период прошле године.

У току летњих месеци инфлација је обуздана. С обзиром на кретање цена енергената на светској пијаци, може се очекивати да ће она остати на пројектованом нивоу који је мањи од десет одсто.

Министар за привреду изразио је задовољство и због знатног раста извоза који се за првих шест месеци повећавао по стопи од 20 одсто у просеку и што је у последња два месеца та стопа раста још и већа, па је вредност полугодишњег извоза рекордна у последњих 10 година. "Не можемо, међутим, бити задовољни што је трговински дефицит и даље висок и што увоз расте брже од извоза. Изузетак су само последња два месеца."

Министар Лаловић је рекао да је на седници владе усвојена  Национална стратегија о старењу за период до 2015. године.

– Као друштво морамо да уважимо феномен старења, јер је људи такозваног трећег животног доба све више. По попису из 2002. године у Србији је живело више од 1,2 милиона старијих од 65 година, а тај тренд старења убудуће ће бити и већи. Подаци показују да свако друго такво лице живи у старачком домаћинству, што указује да морамо да имамо другачији приступ том проблему. Морамо да створимо социјалне и економске услове како се они не би осећали одбаченим од друштва – рекао је Лаловић.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

НБС најавила оштрије мере

Народна банка Србије саопштила је јуче да ће ребаланс буџета знатно отежати посао централној банци у обуздавању инфлације и да ће због тога бити принуђена да додатно пооштри монетарну рестриктивност.

НБС ће ради смањења инфлаторних притисака, највероватније, морати да повећа референтну каматну стопу на репооперације, што ће имати за последицу и раст општег нивоа каматних стопа и да употреби обавезну резерву или друге расположиве инструменте у мери у којој то буде захтевало смањење инфлације, због повећане тражње, наведено је у саопштењу.

Због бржег раста буџетских расхода од пројектованих прихода, чије се покривање предвиђа коришћењем дела приватизационих прихода изнад планираног и са Међународним монетарним фондом договореног нивоа, НБС је упозорила на негативне последице таквог буџетског плана на инфлацију и монетарну политику.

Ефекти ће бити знатно већи од процентуално исказаног раста буџетских расхода, јер ће се реализовати у неколико месеци до краја године, а од месечне динамике њиховог увећања зависиће у којој мери ће то утицати на инфлацију и остварење планираних циљева, али и у којој мери ће се негативни ефекти пренети и на почетак наредне године.

У сваком случају, негативни утицај повећања тражње на раст цена неће изостати, само је питање "распореда" нових инфлаторних притисака, указују у НБС.

Нацрт закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2006. годину предвиђа раст прихода, у односу на пројектовани ниво у буџету, од 1,7 одсто бруто домаћег производа, а расхода од 2,8 одсто.  (Танјуг)