Вихор игре са Истока

У свету игре Варна је место које се често помиње, пре свега по престижном Међународном балетском такмичењу. Оно у овом бугарском граду, на Црном мору, постоји готово пола века и на њему се досад надметало више од две хиљаде младих играча. Тријумф у Варни за неке је био онај дуго сањани велики скок до „звезда”. Овога лета, на том такмичењу, 24. по реду (одржава се бијенално), осим наших играча-ђака, био је, као члан жирија, и познати београдски кореограф и педагог Владимир Логунов, који нам преноси неке занимљиве утиске и прича о новим ветровима у игри који долазе са Истока – Далеког. У Варни се то јако добро видело и било – богато награђено.

Владимир Логунов нам рече како је ово његово друго учешће у раду жирија тог великог такмичења, али сада први пут под заставом Србије. На челу жирија, који оцењује јуниоре-ђаке и професионалце старе до 25 година, био је чувени Јури Григорович, истакнути кореограф и дугогодишњи први човек Балета Бољшој театра из Москве.

– Мене лично за ово место везују и драге успомене – каже Логунов. – Кад је све то почињало у Варни, ја сам као млади играч пожурио да отпутујем тамо, као гледалац. Било је то далеке 1965. године, када су тамо заблистали млади руски играчи Бесмертнова, Тихонов и Лавровски, тада само велике наде Бољшоја а после његове највеће звезде. За мене је то, наравно, био велики догађај који ми се дубоко урезао у сећање и који је, на одређен начин, утицао и на моју даљу каријеру, у смислу сталне потребе за усавршавањем и новим знањима.

Али, у својој причи, враћа се Логунов у наше време и протеклих десет летњих дана плеса у Варни...

– Мислим да је то важно место и за ове нове генерације наших младих играча. Како оних који се такмиче, тако и оних, а таквих је овога лета више било, који дођу само на драгоцене семинаре који се овде организују. А наше две такмичарке, јуниорке, лепо су се показале, али су се, на жалост, вратиле кући без трофеја, које овде заиста није лако освојити. Група ученица из балетских школа Београда, Новог Сада и Панчева била је на поменутим семинарима из класичног балета које су водили веома угледни педагози: бугарска примабалерина Кресимира Колданова, некад и сама лауреат из Варне, и двоје директора из чувених балетских школа – Елизабет Плател (Париска опера) и Тадеуш Матач (Штутгарт). Ту се заиста имало шта научити.

А кад мало прелистамо историју једног од најпрестижнијих балетских конкурса на свету, међу младим лауреатима, осим већ поменутих, видимо и многа друга будућа велика имена – на позорницама и Истока и Запада. Ево само неких „првака из Варне”: Владимир Васиљев, Наталија Макарова, Михаил Баришњиков, Патрик Дипон, Силви Гилем, Ањес Летести, Владимир Малахов... А шта је било ове године – упитали смо Логунова.

–Па, било је, додуше, и недодељених првих награда, али готово сва друга признања „покупили” су, а слично се десило и на прошлом, 23. конкурсу, млади играчи из Кореје (Јужна) и Кине. Једна од тајни њиховог тако убедљивог успеха је и у томе што се они изузетно, и дуго, припремају за оваква такмичења, и резултати не изостају. Неки мисле како они већ прелазе границе уметности, да су закорачили у нешто што почиње да личи на акробатику и спорт, у смислу огромног броја окрета и скокова у ваздуху. Тек, извесно је да се њихова виртуозност граничи са маштом и да они имају различит однос према игри него ми у Европи, и остали на Западу. Ја лично, најпре бих рекао како се они приближавају савршенству у игри, а захваљујући великом раду и тимовима који припремају играче. Све је високопрофесионално, а и успеси на оваквим такмичењима најбоља су улазница за најбоље трупе света.

И чујемо још да овде нема никаквих „кухиња”, у жирију је 17 људи, гласа се одмах, притиском на дугме и све је то часком у мозгу компјутера. И јако је важно да тамо нечије име високо стоји. У свету је све више оваквих такмичења, али стара Варна је – Варна!

М. Шеховић