Vihor igre sa Istoka

U svetu igre Varna je mesto koje se često pominje, pre svega po prestižnom Međunarodnom baletskom takmičenju. Ono u ovom bugarskom gradu, na Crnom moru, postoji gotovo pola veka i na njemu se dosad nadmetalo više od dve hiljade mladih igrača. Trijumf u Varni za neke je bio onaj dugo sanjani veliki skok do „zvezda”. Ovoga leta, na tom takmičenju, 24. po redu (održava se bijenalno), osim naših igrača-đaka, bio je, kao član žirija, i poznati beogradski koreograf i pedagog Vladimir Logunov, koji nam prenosi neke zanimljive utiske i priča o novim vetrovima u igri koji dolaze sa Istoka – Dalekog. U Varni se to jako dobro videlo i bilo – bogato nagrađeno.

Vladimir Logunov nam reče kako je ovo njegovo drugo učešće u radu žirija tog velikog takmičenja, ali sada prvi put pod zastavom Srbije. Na čelu žirija, koji ocenjuje juniore-đake i profesionalce stare do 25 godina, bio je čuveni Juri Grigorovič, istaknuti koreograf i dugogodišnji prvi čovek Baleta Boljšoj teatra iz Moskve.

– Mene lično za ovo mesto vezuju i drage uspomene – kaže Logunov. – Kad je sve to počinjalo u Varni, ja sam kao mladi igrač požurio da otputujem tamo, kao gledalac. Bilo je to daleke 1965. godine, kada su tamo zablistali mladi ruski igrači Besmertnova, Tihonov i Lavrovski, tada samo velike nade Boljšoja a posle njegove najveće zvezde. Za mene je to, naravno, bio veliki događaj koji mi se duboko urezao u sećanje i koji je, na određen način, uticao i na moju dalju karijeru, u smislu stalne potrebe za usavršavanjem i novim znanjima.

Ali, u svojoj priči, vraća se Logunov u naše vreme i proteklih deset letnjih dana plesa u Varni...

– Mislim da je to važno mesto i za ove nove generacije naših mladih igrača. Kako onih koji se takmiče, tako i onih, a takvih je ovoga leta više bilo, koji dođu samo na dragocene seminare koji se ovde organizuju. A naše dve takmičarke, juniorke, lepo su se pokazale, ali su se, na žalost, vratile kući bez trofeja, koje ovde zaista nije lako osvojiti. Grupa učenica iz baletskih škola Beograda, Novog Sada i Pančeva bila je na pomenutim seminarima iz klasičnog baleta koje su vodili veoma ugledni pedagozi: bugarska primabalerina Kresimira Koldanova, nekad i sama laureat iz Varne, i dvoje direktora iz čuvenih baletskih škola – Elizabet Platel (Pariska opera) i Tadeuš Matač (Štutgart). Tu se zaista imalo šta naučiti.

A kad malo prelistamo istoriju jednog od najprestižnijih baletskih konkursa na svetu, među mladim laureatima, osim već pomenutih, vidimo i mnoga druga buduća velika imena – na pozornicama i Istoka i Zapada. Evo samo nekih „prvaka iz Varne”: Vladimir Vasiljev, Natalija Makarova, Mihail Barišnjikov, Patrik Dipon, Silvi Gilem, Anjes Letesti, Vladimir Malahov... A šta je bilo ove godine – upitali smo Logunova.

–Pa, bilo je, doduše, i nedodeljenih prvih nagrada, ali gotovo sva druga priznanja „pokupili” su, a slično se desilo i na prošlom, 23. konkursu, mladi igrači iz Koreje (Južna) i Kine. Jedna od tajni njihovog tako ubedljivog uspeha je i u tome što se oni izuzetno, i dugo, pripremaju za ovakva takmičenja, i rezultati ne izostaju. Neki misle kako oni već prelaze granice umetnosti, da su zakoračili u nešto što počinje da liči na akrobatiku i sport, u smislu ogromnog broja okreta i skokova u vazduhu. Tek, izvesno je da se njihova virtuoznost graniči sa maštom i da oni imaju različit odnos prema igri nego mi u Evropi, i ostali na Zapadu. Ja lično, najpre bih rekao kako se oni približavaju savršenstvu u igri, a zahvaljujući velikom radu i timovima koji pripremaju igrače. Sve je visokoprofesionalno, a i uspesi na ovakvim takmičenjima najbolja su ulaznica za najbolje trupe sveta.

I čujemo još da ovde nema nikakvih „kuhinja”, u žiriju je 17 ljudi, glasa se odmah, pritiskom na dugme i sve je to časkom u mozgu kompjutera. I jako je važno da tamo nečije ime visoko stoji. U svetu je sve više ovakvih takmičenja, ali stara Varna je – Varna!

M. Šehović