Са самсом у свет

ВРАЊЕ – врањска самса (гибаница) чију рецептуру свака породица у граду на свој начин чува, требало би ускоро да постане "врањски бренд" за светско тржиште. Ову иницијативу покренула је Изабела Савић, директорица Туристичке организације Врања, а презентација је обављена на манифестацији "Дани Врања".

– по кулинарским специјалитетима Врање заузима веома значајно место. О њима се досад мало знало, осим што се нека помињу у делима Борисава Станковића. Зато смо одлучили да са самсом кренемо у свет – каже Изабела Савић и додаје да је повод за ово било велико интересовање домаћих и страних гостију који су самсом били послужени на нашем штанду на сајмовима у земљи и иностранству. Овај специјалитет су већ дегустирали Канађани, Аустралијанци, Швајцарци и Швеђани. Сви су у Врању са задовољством прихватили ову иницијативу и зато смо кренули у процедуру регистрације и промовисања самсе као бренда из Србије и Врања.

Дивна Симоновић, из Врањске бање, искусна и добра домаћица која је ишла на многа домаћа и међународна такмичења, каже да су ова "сиротињска јела" веома здрава због минерала и витамина.

– Поред самсе – каже Дивна – на ово такмичење и презентацију донела сам кавурму на тафче, затим ђувеч са бањским поврћем, трљаницу, а од слаткиша ванилице (како их Врањанци зову – два пољупца) и лењу питу.

Међу домаћицама које су дошле да представе своје умеће у припремању старих јела и специјалитета из врањског краја је и Параскева Стевановић, из Врања. Она не крије задовољство што међу посетиоцима и публиком види много младих људи који су дошли да виде, да се распитају, па и да прибележе који рецепт.

– Била сам заузета спремањем зимнице, али сам овде донела врањско ћуфте са луком, самсу, љутеницу, припремљену са сувим црвеним паприкама, пасуљем, празилуком, уз мало уља, соли и сирћета – каже Параскева.

Са специјалитетима и обавезном самсом су се представиле и Мирослава Тасић и Мирјана Марковић. Ту је и врањски слаткиш мафиш. Многи су по њему добили надимак. Тако у Врању са овим надимком можете срести десетине Врањанаца.

Презадовољан оним што види и, како каже, "осећа" након дегустације јела јесте и Томас Хек, из Немачке, који је са Браниславом из Врања, чији је гост, дошао на презентацију старих јела.

– Мислам да самса може да се једе уз пиво. Пробао сам и баш одговара – каже Томас Хек, који ће, како каже, замолити своје домаћине да му, док је код њих, припреме више врањских специјалитета.

Иначе, неописива гужва била је на столовима где је више тепсија са самсом изложила пекара Александра Јаковљевића из Врања, која има искуство у овом послу више од сто година. Њихова самса је била припремљена на посебан начин и врло брзо је, просто, била разграбљена.

Опште мишљене свих на манифестацији је да Врање самсу региструје као свој бренд.

-----------------------------------------------------------

Рецепт за самсу

Дивна Симоновић, која је мирисом и укусом своје самсе привукла највише дегустатора и одушевила их, дала нам је "основни" рецепт за припремање овог специјалитета Врањанаца који они зову "сиротињска баница" (пита).

– Ручно исукане, па развучене коре (могу и купљене) без икаквог додатка увију се или поређају у малу или велику (калајисану) или порцеланску тепсију. По вољи, приликом ређања премазују се или се ставља нека мирођија. Кад се тако празна пита испече одмах се исече на комаде, а затим се прелије киселим млеком или кајмаком у који је додат туцани бели лук. Кад одстоји петнаестак минута самса може да се служи – каже Дивна.

Тајна је, каже ова домаћица, у припреми коре, сушене или печене, "ваљане" или не, као и у додацима и осталим ђаконијама.