Уставни суд заштитио лоше инвеститоре

Судска одлука не мења ништа у уредби о конверзији земљишта. Захтеви који су поднети биће решени.Сви они који треба да плате накнаду о конверзији мораће то да учине. Ту нема никаквих промена нити ће их бити, поручили су јуче у Министарству животне средине и просторног планирања после одлуке Уставног суда Србије о укидању одредбе по којој су корисници грађевинског земљишта, које је одавно требало да буде одузето, јер на њему ништа није започето или изграђено, морали за годину дана да право коришћења претворе у право својине. Одлуком суда више неће имати временско ограничење за претварање (конверзију) тих права.

Ово је, у најкраћем, суштина прекјучерашње одлуке Уставног суда, којом је неуставном проглашена одредба Закона о планирању и изградњи (члан 104. став 4.), према којој надлежни орган по службеној дужности утврђује престанак коришћења грађевинског земљишта и успоставља право својине у корист локалне самоуправе, ако се годину дана од ступања овог закона (то јест до данас) не изврши конверзија права коришћења у право својине.

Уставни суд је оценио да се прописивањем рока од годину дана „у коме право коришћења престаје по сили закона” зато што није извршена конверзија, без обзира да ли је корисник и када је поднео захтев, повређује Уставом зајемчено право на мирно уживање својине, тако и уставном начелу једнакости свих грађана пред законом.

„Према оцени суда остварење законом прописаног рока може бити ограничено, али у погледу подношења захтева ради остваривања овог права. Насупрот томе, остваривање законом установљеног права не може зависити од ефикасности поступања надлежних органа… Како оспорена одредба закона значи да ће свако лице о чијем захтеву за конверзију права коришћења у право својине надлежни првостепени и другостепени орган правоснажно не одлуче у траженом року, изгубити не само право на конверзију већ и само стечено право коришћења.”

У кабинету Оливера Дулића, министра животне средине и просторног планирања, за „Политику” је речено да неће коментарисати одлуку Уставног суда, већ ће је спровести. Промена ће бити унета у закон, заједно са осталим изменама, које су већ најављене.

Александра Дамљановић-Петровић, помоћница министра, објашњава да се спорна одредба односила искључиво на кориснике земљиште који су према претходном закону испунили све услове да им парцеле буду одузете. Писци закона су тим грађанима дали још једну шансу да земљиште приведу намени.

– Према старом закону, онима којима је земљиште додељено до 13. маја 2003. године, када је ступио на снагу, али на њему у року од једне, односно три године нису започели или завршили изградњу, престало је право коришћења. Будући да локалне самоуправе нису утврдиле престанак права коришћења и одузеле земљиште, што је била њихова обавеза, сматрали смо да тај процес треба окончати. Зато смо им дали још годину дана да изврше конверзију, а после тог рока земљиште би прешло у руке општина – објашњава помоћница министра.

Стиче се утисак да су оваквом одлуком Уставног суда највише погођени локални и републички буџети. Јер више ништа не притиска власнике плацева да на њима граде или да их се одрекну. Преласком 500 напуштених плацева у Београду, међу којима је доста атрактивних локација попут плаца Богољуба Карића на Теразијској тераси, „Радовог” земљишта у Улици кнеза Милоша, „Енјубове” парцеле на Трошарини, плаца у Рајићевој улици… у руке локалне самоуправе град би поново расписао тендере. Али уставна одлука овим инвеститорима даје шансу да сами одлуче када ће да плате конверзију и потом евентуално плац продају по тржишној цени. То као корисници нису могли да ураде.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, сматра да је одлука Уставног суда апсурдна и да ће направити нове компликације у грађевинарству. Законом је, каже он, заштићен јавни интерес, а његов смисао је да се те локације активирају, а не да деценијама држе заробљене.

– Сваком инвеститору у решењу о додели земљишта пише до када тај плац мора да приведе намени. Грађевинско предузеће „Рад” 30 година држи два плаца у Београдској улици. Како ће да почну с радовима када је фирма у стечају – пита Бушатлија, али за сада одговора ниоткуда нема.

М. Авакумовић – Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Шијанова иницијатива

Иницијативу за оцену уставности одредби члана 104. став 4. Закона о планирању и изградњи поднео је Петар Шијан из Београда 19. фебруара, а Уставни суд је уврстио на дневни ред према приоритету имајући у виду да би њеном применом могле настати тешке штетне последице.

Суд је закључио да се оспореним законским решењем повређује Уставом зајамчено право на мирно уживање својине и друга имовинска права, као и начело једнакости свих пред Уставом и законом.

Одредба члана 104. став 4. Закона о планирању, која није у сагласности са Уставом, престаће да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Бета