Ердоганов важан тест

Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 12. септембра – На данашњи дан 1980. турски генерали извели су војни удар који је уназадио грађанска права и био увод у тортуру и мучење хиљада људи, а тек после три деценије Турци се изјашњавају о променама устава који су генерали оставили пре него што су се повукли.

Симболично бирајући дан у коме од близу 50 милиона позваних бирача очекује подршку референдуму који је предложио, премијер Реџеп Тајип Ердоган водио је страствену кампању желећи да подсети Турке на спорну улогу коју је војска имала у националној политици.

Референдум, који се оцењује као један од најважнијих догађаја у историји Републике, поделио је 73-милионску нацију. После усијане кампање коју није успео да смири ни председник Абдулах Гул, резултат референдума је неизвестан, мада истраживања указују на Ердоганову предност.

Реформски пакет предвиђа укидање уставног члана који забрањује суђење актерима coupd'etat1980. осумњиченим за разне злочине. Многи Турци су последњих година били запрепашћени открићима да су официри били умешани у завере и егзекуције, и да су пролазили некажњено.

Национални плебисцит тиче се и читавог спектра још 25 других тема, од укидања забране права на штрајк и легализације права на колективне уговоре, преко заштите права породице и деце, до инаугурације омбудсмана који би се бавио активностима владе и новог начина одабира судија.

Ердоганова умерено происламска влада Партије правде и развоја уверава да је поништавање генералског легата „пасош ка Европској унији”.

Бившем градоначелнику Истанбула референдум је плебисцит о осам година на власти. Он верује да ће за победу бити довољно то што је успео тамо где његови претходници нису: да исламску демократију приближи Европи, да и у временима кризе Турској обезбеди експлозивни раст и да је врати на велику сцену међународне политике.

Противници референдума, стара елита поборника секуларног наслеђа оснивача модерне Турске Кемала Ататурка, сматрају, међутим, да су судство и армија били најбољи чувари принципа кемализма и да се ради о „цивилном државном удару против демократије”.

Критичари тврде да је Ердоганова власт све више деспотска. Страхују да уставне промене имају за циљ да се судство стави под контролу владајуће странке и да је све то увод у „исламски удар”.

Кључно референдумско питање врти се око реорганизовања високог судства, последњег упоришта секулариста. Ердоган тврди да амандмани Турској отварају врата ка ЕУ. Противници узвраћају да се ради о покушају успостављања контроле над судством.

Судство је до сада блокирало више владиних предлога закона, па се Ердоган протеклих месеци често сукобљавао са представницима судске власти. Премијер тражи крај „судског туторства” и понавља да би судство требало да одустане од намере да створи државу под својом контролом.

„Удружење судија и тужилаца се понаша као политичка партија. Уколико желите да оснујете политичку партију или да јој се придружите, прво скините тоге. Свако треба да зна где му је место”.

„Нови устав за 73 милиона људи”, поручује премијер рачунајући на успех микса економског просперитета и социјалног конзервативизма, као и на подршку коју је између осталих добио и од турског нобеловца, писца Орхана Памука.

„Сваки Турчин који воли ову земљу треба да гласа за”, каже ми данас истанбулски угоститељ Мехмед Акора док, штитећи се од кише, у дану у коме су власти препоручиле прохибицију, пијемо чај у четврти Султанахмет. „Ердоган је највећи премијер кога смо икад имали.”

Противници међутим не верују премијеру, који је својевремено лежао у затвору због пропагирања исламизма. Агресиван тон којим се Ердоган обратио Удружењу турских послодаваца претећи „елиминацијом” уколико се о референдуму не изјасне пре 12. септембра, многе је додатно навео да се определе за „не”.

Противници предложених промена упозоравају да се не гласа о уставним амандманима већ о „будућности Турске” – подразумевајући при том опасност од ауторитарности власти и даље исламизације земље.

Колумниста „Џумхиријета” Емре Конгар, један од оних који се оштро противе Ердогановом плебисциту, каже данас у телефонском разговору да влада жели да свој утицај прошири на Уставни суд и тако поништи најважнијег гаранта демократије – независност судства.

„Ради се о цивилном државном удару против демократије”, каже Конгар.

Кампања је посебно добила на жестини када је Хасан Герчекер, председник Врховног апелационог суда, Ердоганову странку недавно оптужио да покушава да створи „опресивни и ауторитарни режим” и оценио да предложене промене прете да угрозе раздвојеност извршне и судске власти.

Међу противницима референдума су опозиционе странке предвођене Републиканском народном партијом Кемала Киличдароглуа, али и многи уметници, новинари, лекари, као и академици који су уклоњени са универзитета после војног удара генерала Кенана Еврена пре тачно три деценије.

„Не желимо да 12. септембар 2010. буде наставак 12. септембра 1980”, каже професор Толга Јарман.

ЕУ, чији су преговори са Турском око чланства отворени 2005. али умногоме блокирани неспремношћу Француске и Немачке на пријем многољудне муслиманске земље, условно подржава референдум.

Комесар за проширење Штефан Филе хвали плебисцит као „корак у правом правцу” ограничавања моћи војних судова и удаљавања судства од владиних министара, али изражава забринутост што је министар правде истовремено и председник Високог савета који поставља судије и тужиоце.

Известилац за Турску у Европском парламенту сматра да су промене устава први корак ка „већој демократизацији и модернизацији”.

Са колико је пажње власт приступила референдуму и колико је Ердогану стало до победе, види се одмах на истанбулском аеродрому, где такође може да се гласа.

Турска авио-компанија организовала је посебне летове јер је више хиљада исламских верника – чврстог језгра Ердоганових бирача – изразило жељу да прекине „умру”, посету Меки и Медини ван сезоне ходочашћа, како би сутра гласали.

Делови Истанбула излепљени су црвено-белим заставицама и плакатима са поруком „евет” – „да”, док оне са „хаир” – „не”, нисам видео.

Биралишта су отворена од 7 до 17 сати на истоку Турске, и од 8 до 17 у западним деловима земље.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Шест пута за 40 година

Данашњи референдум је шести у последње четири деценије. Први је био одржан после војног удара 1960, другим је конституисана власт после војног удара 1980, на трећем се одлучивало да ли једном броју политичара треба укинути забрану бављења политиком, четврти је одржан 1988. и на њему је одлучено да се не одрже превремени локални избори. Последњи референдум био је 2007. и на њему је изгласана одлука да се шеф државе бира директно од народа.

Б. Ј.