Нема плата – без доприноса

Пореска управа сматра да би пословне банке најефикасније могле да спрече послодавце да исплаћују зараде запосленима, а да претходно нису уплатили доприносе за здравствено и пензијско осигурање, изјавио је њен директор др Драгутин Радосављевић у разговору за „Политику”. Банке су независне институције и сада немају обавезу да претходном уплатом доприноса својим клијентима, пословним субјектима, условљавају исплату новца са њихових рачуна намењеног подмиривању зарада запослених. Али, у државном је интересу да их Народна банка Србије на то обавеже, јер им је издала дозволу за рад и контролише њихово пословање, каже нам саговорник.
Он указује на неопходност да држава поново стекне увид у токове новца и рад сваког привредног субјекта какав je имала до 2004, када је укинута Служба друштвеног књиговодства (СДК), а платни промет су преузеле банке.
– Ових дана о томе треба да разговарам са гувернером Дејаном Шошкићем – додаје Радосављевић. – Наш став је да је боље на једноставан и ефикасан начин спречити послодавце да избегну обавезу плаћања доприноса, него то очекивати од 800 инспектора у Пореској управи, кад је штета већ направљена, што је „немогућа мисија”.
На опаску да је и исплата дела или целе зарада „на руке”, чиме се избегава плаћање пореза и доприноса, такође веома раширена појава, Радосављевић каже да Пореска управа управо почиње да је сузбија.
– Тога нарочито има у грађевинарству, поготову у сезони, али и у другим делатностима, саобраћају, трговини, угоститељству…Она може ефикасно да се сузбија само заједничким деловањем Инспекције рада и инспекција других министарстава. Али, ми ћемо почети сами. Од контроле исплата зарада градитеља капиталних објеката – мостова, путева, а стићи ћемо и до сваке стамбене зграде широм Србије. Контролисаћемо уговоре извођача радова са инвеститорима, рачуне које испостављају на наплату за изведене радове, па ћемо укрштати те податке са њиховим књигама. Зна се колико је потребно радних сати да се изгради одређени број квадратних метара стамбеног или пословног простора и колико то кошта.”
Директор Пореске управе подсећа да је ова државна служба почела да успоставља електронску комуникацију са обвезницима, док велики порески обвезници још одраније електронски комуницирају са Пореском управом.
– Радимо на томе да од јула 2011. године сви порески обвезници своје обавезе извршавају са свог рачунара – истиче Радосављевић. – Ако у неком делу Србије нема Интернета или је човеку страно баратање рачунаром, своју обавезу плаћања пореза моћи ће да обави у најближој пошти. Пореска управа добро сарађује са Поштом, која има више од 1.500 пословница у земљи. У сваком већем селу постоји пошта и у сарадњи с њом биће омогућено да на посебном шалтеру порески обвезници обаве све из надлежности Пореске управе. Електронском поштом ПДВ се већ плаћа у нашој филијали у београдској општини Стари град, затим Лесковцу, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Омогућићемо онима који желе да извршавају своје пореске обавезе да то чине на лакши начин, али ћемо бити немилосрдни према онима који их избегавају.
Од почетка године до 25. августа Сектор пореске полиције је надлежним јавним тужилаштвима поднео 1.313 кривичних пријава и 16 допуна кривичних пријава против 1.762 особе због извршена 1.822 кривична дела. Извршењем ових кривичних дела избегнуто је обрачунавање и плаћање пореза у износу од око 9,6 милијарди динара и прибављена је противправна имовинска корист у износу од 2,77 милијарди динара за извршена кривична дела злоупотребе службеног положаја и злоупотребе овлашћења у привреди.
Радосављевић не крије да су до пре две године кривичне пријаве Пореске управе предуго чекале на ред у судовима.
– Разговарао сам са специјалним тужиоцем, републичким јавним тужиоцем, републичким правобраниоцем и захтевао да наше кривичне пријаве имају приоритет. Утаја пореза је тешко кривично дело, подривање државе и завлачење руке у џеп сваком грађанину. Оне се сада брзо процесуирају и мали је проценат одбијених.
Криза сигурно има утицаја на јавне приходе и токове јавних финансија. Иако је вредност увоза у 2009. години била за око 32 одсто нижа него у претходној, Пореска управа је у државни буџет у 2009. години прикупила за око пет милијарди динара више од планираног износа, односно око један одсто више од плана. Од почетка 2010. до краја августа, од планираних око 357,49 милијарди динара, наплаћено је 355,29 милијарди динара, или 99,4 одсто. Овај проценат наплате пореских прихода нема ни једна пореска управа у региону, тврди њен директор.
– По налазима експерата ММФ-а, остварили смо најбоље резултате у овом делу Европе – тврди Радосављевић.
Пореска управа је завршила регистар пореских обвезника, у коме су имена око 4,5 милиона грађана и привредних субјеката. До утајивача пореза стизаће и посредним путем, укрштањем података више државних институција које имају своје регистре. Пре свега пореза на имовину.
– Очекујем да ће до средине наредне године бити готов катастар непокретности, којим ће се одредити положај, величина и адреса сваке зграде, са уписаним носиоцем права својине. Тако ће порезници лакше стизати до власника и, ако затреба, питаће га да објасни којим је правним послом стекао имовину – каже директор Пореске управе.
Александар Микавица