Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Новинари плаћени да би нападали

Кастрове речи о Бушовим плаћеницима међу новинарима из Мајамија овога пута показале су се тачним, а потврда је дошла из "противничког табора": Бушова администрација, тачније канцеларија за Кубу, плаћала је десет америчких новинара  из Мајамија чији је задатак био да коментаришу догађаје на Куби и критикују оболелог комунистичког вођу Фидела Кастра. Вест о плаћању новинара за наручене коментаре потврђена је званично у Вашингтону.

Међу новинарима плаћеним да преко Радија и ТВ Марти износе "свој антикубански став", тројица их је била стално запослена у "Нуево хералду", листу на шпанском језику сродном са матичним "Мајами хералдом" на енглеском језику. Најбоље је међу њима био плаћен Пабло Алфонсо, који је у "Хералду" на шпанском и иначе задужен да прати Кубу. Он је из Вашингтона од 2001. године добио 175.000 долара.  "Хералд" је отпустио сву тројицу новинара чим се обелоданила афера о плаћању из Бушове централе.

У Америци се подразумева да су сви новинари независни, или бар да не бивају плаћени по нарученим текстовима, па је обелодањивање ове афере нанело велику срамоту и поменутим новинарима са платног списка из Вашингтона, и матичним листовима из Мајамија.

Када је репортер ТВ канала 41, Хуан Мануел Сао, пре Кастрове болести, пратио посету кубанског вође Аргентини, искористио је да га упита зашто се поједини дисиденти не пуштају да отпутују из земље. Уместо да му одговори на ово питање, Кастро га је пред многобројним заинтересованим новинарима назвао "плаћеником". То је било овог лета у Кордоби, аргентинском родном месту легендарног Че Геваре, где се одржавао самит појединих земаља Латинске Америке. Кастро је на стадиону у Кордоби говорио неколико сати и није показивао знаке замора и болести, а само неколико дана после тога је оперисан.

Сао је одбио да коментарише писање "Мајами хералда" о плаћању из Вашингтона, али је рекао да су кубански званичници вероватно добили текст из овог листа пре него што је он био објављен. Поједини новинари нису склони "теоријама завере" већ сматрају да је "сасвим нормално" да раде на програмима намењеним информисању Кубанаца на изолованом острву, и да за то буду адекватно плаћени. Међу њима је америчка Кубанка Ниноска Перес Кастељон, коментатор популарног радија "Мамби", која је за серију документарних емисија од десет епизода "Усуди се да сањаш", намењеној кубанској публици, добила хонорар из Вашингтона од скромних 1.550 долара.

И док професори посвећени "етици новинарства", међу којима је Ал Томпкинс са Института за медије из Ст. Петерсбурга, истичу да је недопустиво да новинар прима паре од било које владине агенције,  поједини званичници из Вашингтона не виде никакав "конфликт интереса" у пракси да се поједини новинари плате "из централе" како би се "побољшао програм за иностранство". Ни домаће теме нису за занемаривање, па је тако коментатор популарног "ток-шоа" Армстронг Вилијамс добио 240.000 долара како би пропагирао иницијативе у реформи образовања.

Кратко после обелодањивања овог позамашног новинарског пропагандног хонорара, "Лос Анђелес тајмс" пронашао је да је Пентагон платио милионе долара једној компанији за организовање одређених медија да се наклоне ратној опцији у Ираку. Новинари који су се показали као ратно благонаклони добили су "стипендије" из Пентагона. Али њихов је задатак, за разлику од журналиста кубанског порекла, био да "хвале" уместо да "нападају".

Влада САД потрошила је ове године 37 милиона долара на ТВ Марти, а емисије допиру само до малог броја Кубанаца на острву, јер у Хавани државни тимови експерата чине све да ометају ове антикубанске таласе.

Мало је ко у овом пропагандном рату, потпомогнутом "шаком  или већом гомилом долара", спреман још да се обазире на упозорења професора етике Ала Томпкинса: "Ако сматрате да сте новинар, онда је  очигледно да не можете да узимате новац од владе. Ради се о поверењу које ће читаоци имати у вас и о вашој независности."

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.