Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четрнаест година гасификације

Четрнаест година гасификације

Гасификација југа Србије (Ниш – Лесковац – Врање), коју је прошле недеље свечано отворио премијер Цветковић, касни четрнаест година! Подсећања ради, СР Југославија је 1996. године потписала међудржавни споразум са Руском Федерацијом о гасификацији југа Србије, а посао поверила заједничкој фирми „Југоросгас” . Да ли посао касни толико јер се чекало да власништво у овој фирми промени структуру, односно да се од односа једнаког удела, однос промени у корист руске,тј. на штету српске стране? Или посао касни јер је ова фирма претходно морала да стекне велики капитал од провизије услед посредовања приликом куповине гаса?
Само у 2008. години, према завршном рачуну „Југоросгаса”, исказана је добит од преко две милијарде динара (да подсетим да у исто време ЈП ,,Србијагас” бележи у еврима исказане вишемилионске губитке), остварених на најједноставнији начин: ЈП „Србијагас” купује гас од „Гаспрома” преко посредника који узима пет одсто само зато што новац пређе преко његовог рачуна. Наравно, на крају то плаћају грађани Србије кроз најскупљу цену гаса у региону и у сталном страху од новог поскупљења. Али није увек тако било, до 2001. године, Србија јесте имала посредника, тада је то била фирма Мирка Марјановића „Прогресгас трејдинг”, која је узимала провизију од „само” 0,2 одсто. Одмах по доласку на чело Владе Србије Зоран Ђинђић је укинуо посредника и Србија је директно куповала гас од „Гаспрома” и тако је било све до 2006. године. Шта се тада десило и откуд баш тада увођење посредника и откуд баш „Југоросгас”? Коштуничина влада игнорише захтеве тадашњег УО ЈП „Србијагас”, прећуткује захтев да купи за четири милиона долара 25 одсто удела у „Југоросгасу” и тако препушта руској страни прилику да постане већински власник у овој фирми са 75 одсто власништва (она наравно тај поклон не одбија). Неупућени грађанин тада би вероватно помислио: шта ће Србији власништво у фирми која од 1996. године није урадила ни метар на гасификацији југа Србије, која јој је поверена међународним споразумом.
Одговор је уследио неколико месеци касније кроз успостављање новог начина куповине гаса од руског „Гаспрома”, наравно уведен је посредник и то баш „Југоросгас”. Ко има користи од тога? Мали број особа, између осталих и директори у „Србијагасу”, почев од 2006. године, јер као потпредседници „Југоросгаса” имају плату од девет хиљада евра. Но, нису они криви што се налазе у тако лагодној позицији, крива је Влада Србије која се зарад политичких интереса у односу са Руском Федерацијом „сагиње” и много више него што руска страна тражи. Доказ за то сам презентовао за скупштинском говорницом 2008. године, а у виду писма тадашњег директора „Србијагаса” Влади Србије да „руска страна не инсистира на увођењу посредника” (документ је потписао 2006. године тадашњи директор Милош Миланковић).
Нажалост, није ту крај „сагињању”, чак смо у интересу фирме ,,Југоросгас” у Скупштини Србије усвојили „lex specialis” којим, газећи одредбе Закона о експропријацији, омогућавамо овој фирми да експроприше земљу на југу Србије. Иако је чланом осам Закона о експропријацији наведено да се експропријација може вршити само у корист државе, покрајине, градова, општина и јавних предузећа у већинском државном власништву, влада и владајућа већина су не трепнувши усвојиле овај закон и препустиле експропријацију „Југоросгасу”. Оспоравајући овакво гажење постојећег закона указивали смо да без обзира у чијем год да се интересу то ради није у интересу грађана Србије. Остали смо усамљени, уосталом као и сваки пут кад је у питању ,,нафтногасни” аранжман са Руском Федерацијом и све што из њега произилази.
А можда ова гасификација касни, као што касни и студија о изводљивости „Јужног тока”, као што ће и сам гасовод „Јужни ток” каснити. Ако га уопште буде и било.
посланик ЛДП-а у Скупштини Србије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.