Зеленашење

Народна банка Србије обнародовала је податак да је више од тридесет наших банака, чији би број требало да сведочи о изузетно оштрој тржишној утакмици на скученом тржишту какво је наше, забележило у првом полугођу раст профита од 76 одсто. При томе је било и банака које су исказале и губитке. То ће рећи да је профит код успешних био и импресивнији од просека.

Да не буде забуне, ваља одмах рећи да такав резултат није нека наша специфичност. У многим земљама, како извештавају медији, поједине банке су постигле, после лањских губитака, и више профитне стопе него што је наша. Рекло би се да је банкама упркос светској економској кризи, паду промета и запослености – ипак кренуло.

Нигде у свету, па ни код нас, банке нису добротворна друштва, већ специјализоване продавнице, углавном туђег, новца чији је основни циљ да ти „позајме кишобран по сунчаном дану, а онда га траже назад када лије киша”. И, наравно, да на томе – добро зараде. Профит је покретач и циљ њиховог посла.

Са те, рекло би се, начелне стране – нема никаквих проблема. То је тако и другачије не може да буде, али само дотле док се не пређе нека фина граница у којој цена позајмљеног новца и услуга, које банке успут наплаћују, не пређе неке тржишне, уобичајене границе и не оду у сферу зеленашења.

То се, нажалост, све учесталије дешава на нашем банкарском тржишту где казнене камате код појединих банака на улазак у недозвољени минус иду и преко 90 процената годишње. Нема банке која вам неће „изаћи” у сусрет и одобрити кредит у висини једне или тромесечне плате за дозвољени – „зелени” минус. Ни цена тог зајма није мала, али за недопуштен, „црвени” минус „уши отпадају”, што би се у жаргону рекло.

Многи ће рећи да то тако и треба. Свако мора да води рачуна о томе како се и под којим условима задужује и да троши само оно што има. Све преко тога – мора да се плати. Макар и папрено.

Намеће се, међутим, питање – због чега банке, ипак, дозвољавају својим клијентима да уђу у „црвено”, а када се они полакоме, и то ураде, она их тако жестоко лупи по џепу да се то своди на праву одмазду. Зашто, једноставно, системски не искључе такву могућност. Немаш пара на рачуну, истрошио си допуштени минус, нема силе да одеш у „црвени”. Трансакција – одбијена. Тачка – крај.

Чини се, ипак, да оне прећутно одобравају и такве финансијски погубне „излете” неопрезних клијената, јер да није тако – не би ни зеленашке камате било. Та чињеница никако не може банке да одбрани макар од моралне, ако не и економске одговорности. Оне својим нечињењем омогућавају људима у невољи или обесном трошењу, свеједно, да западају у све дубље дужничко блато и да их за то – „одеру”.

Гувернер НБС Дејан Шошкић, на питање да ли централна банка има намеру да донесе неки пропис против зеленашења, одговори да ће НБС пратити ситуацију на тржишту и правовремено реаговати, али да се за сваку неправилност можемо јавити Центру НБС за заштиту потрошача.

Ко ово разуме знаће шта му ваља радити. Наравно – и банке.