Лозићева влачадавина

Вршац – Вршчани и бар двадесетак хиљада гостију, колико се рачуна да је посетило 53. по реду туристичку манифестацију „Дани бербе грожђа“, најстарију ове врсте у Србији, задовољни су тродневном владавином Винка Лозића, Стеријиног јунака. Познат као испичутура, винопија, весељак и заљубљеник у Бахусову капљицу, он је у петак, од званичног председника општине Чедомира Живковића, преузео велики кључ од градске капије и да би газдовао разбибригом и весељем.

И ове године Винко је „позајмљен“. Његов лик је тумачио драмски уметник из Београда, Мирослав Жужић, до сада виђен у овој улози.

На стотине тезги с грожђем, по цени од 80 до 100 динара, и широм, потом, свиленим бомбонама и разним алвама, лицидерским срцима са огледалцима, сувенирима..., било је распоређено, делом на Градском тргу и Тргу победе, у Улици Вука Караџића, а најбројније су биле у Булевару Жарка Зрењанина, као створеном простору за реку шетача и посматрача.

Власници тезги били су незадовољни јер им је дужни метар наплаћиван 7.000 динара.

– Закупио сам три метра, а продаја једва да иде – пожалио нам се Душан Лазаревић, власник „Малог принца“ из Јагодине. – Да није наших странаца, било би и лошије. Прошле године је било дупло горе од претходне, а ове – дупло лошије од лањске године.

И Бранислав Мијатовић, из Жабља, кука на цену. Каже да само ако прода све заставе, мајице и производе од дрвета и воска нешто ће му и остати.

Драган Павлов из Кикинде, који наставља породични занат стар 300 година, такође се пожалио на цену закупа. Ипак, задовољан је прометом белих и ћетених алви, слатких шарених штанглица, кромпир-шећера, свилених бомбона, „без фила од пекмеза“, кандираних јабука, лицидерских коња и срца...

Судећи по честим променама на ражњевима, задовољни су били продавци прасетине, која је продавана по 1.200 динара за килограм, а јагњетина је била 300 динара скупља.

Као што је налагала полувековна традиција, Комунална фирма „Други октобар“ је поставила дугачак плински роштиљ, у центру града, а домаћини и гости су сами окретали кобасице изнад пламена. После таквог залогаја, добро је ишло и бело и розе. У околним виноградарским селима и граду биле су отворене све винарије.

У вршачкој регији, виногради се негују на око 1.700 хектара.

– Добро вино је добро вино, било да је бело, или розе. Такво вино не ствара киселину у стомаку. О вину је толико речи изговорено и написано, да ни једна књига на неку другу тему – није обимнија. И још није све казано. Учење о вину, у коме су 42 састојка, а само један је алкохол, прати посебно осећање. У винском окружењу, нема суицидности, нити је винопија према другима зао, каже глумац Аљоша Вучковић, који је на посебној церемонији, постао 20. по реду витез вина Банатског винског реда „Свети Теодор“, основаног пре пет година.

У овој церемонији на јавној сцени, учествовали су представници свих винских редова у Србији, потом, из Будимпеште, па, града Веленце... Никола Цуцуљ, велики мајстор и оснивач Банатског винског реда, каже да је ово био највећи скуп витешких редова у Србији.

Низ културних, музичких и спортских манифестација је обележио овогодишње „Дане бербе грожђа“. Карневалска поворка, са око 700 учесника, као и пуштање грожђа из авиона, били су традиционални „украси на торти“..

Јовица Даниловић