Удар на европске вредности

Протеривање Рома из Француске протеклих неколико недеља не само што је дигло на ноге бројне организације за заштиту људских права широм Европе, већ је прошле недеље довело и до својеврсног окршаја на врху Европске уније. Одлука званичног Париза да затвори више од 100 илегалних прихватилишта за Роме и депортује око 1.000 Рома у Румунију и Бугарску одакле су и дошли, изазвала је бурну реакцију званичника Европске комисије. И то најпре комесарке ЕУ за правосуђе и основна права Вивијан Рединг, која је у првом маху овај поступак упоредила са депортацијама из Другог светског рата. Касније је изјавила да жали због „интерпретација њене изјаве”, али то није ублажило љутњу француског председника Николе Саркозија.

Први човек француске републике не само што је иронично на једном ручку рекао да „европска комесарка живи у Луксембургу који је веома близу Француске и да ће бити веома срећан ако Луксембург може да прихвати неке Роме”, већ се и оштро супротставио критикама председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза.

Барозо је на заседања Европског савета рекао да је дискриминација етничких мањина неприхватљива и посредно признао да је комесарка ЕУ за правосуђе претерала кад је упоредила протеривање Рома из Француске с догађајима у Другом светском рату. Ипак, Барозо је рекао да Редингове има „пуну подршку” Комисије и његову „личну” подршку као председника ЕК поводом њених најава да ће против Француске бити покренут поступак пред Судом правде ЕУ.

Међутим, светске агенције из више извора извештавају да је Саркозијева реакција била веома бурна, премда је он касније демантовао свој вербални окршај са Барозом, рекавши да „зна да задржи мир и хладнокрвност”.

(/slika2)Он је речи Редингове назвао увредљивим и додао да ће Француска наставити са уклањањем нелегалних насеља, без обзира на етничку припадност становника тих насеља.

„Европа не може да затвори очи пред нелегалним насељима и сви су се са тим сложили”, рекао је касније Саркози и додао да је ромско питање тежак проблем за који је потребно пронаћи европско решење.

Међутим, управо се на питањима европских решења, односно питањима европских права, вредности и слобода „ломи” Саркозијева аргументација. Док Париз тврди да само поштују закон и руше нелегалне кампове, европска комесарка за правосуђе износи сумње у то, при чему је Европској комисији предала прелиминарну правну анализу у којој се истиче да, уколико се покаже да предузете мере имају за циљ одређену групу људи на основу њихове националности, расе или етничког порекла, то представља озбиљно кршење европских закона.

Редингова је изнела сумње у веродостојност информација које је добила од француске владе и оценила да је поражавајуће уколико се више не може имати поверења у податке који се добијају током званичних састанака на министарском нивоу.

„Бићу јасна. Дискриминација на основу етничког порекла или расе не сме имати своје место у Европи. То је неспојиво са вредностима на којим је ЕУ заснована”, рекла је она, додајући да је срамно што је једна национална влада довела у питање заједничке вредности и законодавство ЕУ.

Редингова је најавила да би Комисија могла да покрене процедуру против Француске због „дискриминаторског спровођења директиве о слободи кретања” и због „недостатка транспарентности” у гарантовању спровођења ове директиве.

„Ниједна држава чланица не може очекивати посебан третман, посебно када су у питању основне вредности и закони ЕУ. То се односи и на Француску, као и на све остале државе, биле оне велике или мале”, рекла је она, додајући да почиње да „губи стрпљење”.

Прекјуче ју је у томе подржао и европски комесар за социјална питања Ласло Андор, који је у интевјуу за бечки „Профил” рекао да мисли да је реч о јефтином популизму, не помињујући председника Француске Николе Саркозија.

„Мишљења сам да се овде на јефтин и провидан начин, на рачун посебно рањиве групе, покушава добити на популарности. Међутим, у Европи не сме бити простора за расизам и мржњу против странаца”, поручио је Андор.

Изузев подршке италијанског и чешког премијера Силвија Берлусконија и Петра Нечаса, Саркози није добио подршку шефова држава или влада других земаља за оштру политику према Ромима и масовна протеривања.

Председник Румуније Трајан Басеску изјавио је да Роми треба да уживају иста права као и сви други европски грађани и да њихов проблем треба заједнички решавати у оквиру ЕУ. Он је нагласио да су Роми номадски народ и да у тој заједничкој стратегији треба пре свега обезбедити две ствари: запослење и образовање припадника тог народа.

Прецизних података нема, али процене су да у Европи живи неколико милиона Рома, при чему их у Румунији има најмање 600.000 од којих су многи уласка Букурешта у ЕУ покушали да нађу „бољи живот” на западу Европе.

Румунски аналитичари примећују да су „до недавно западњаци нас (Румуне) учили како да поступамо према Ромима било да је у питању терминологија (да кажемо Ром, а не Циганин) или законодавство”. Међутим, додају они, откад се повећао број Рома у западним земљама они су „драматично променили причу, предузимајући драстичне кораке за које се Букурешт, Братислава, Будимпешта, Софија, Загреб и Београд не би ни усудили да предузму”. Да ли је то лицемерје питају се румунски аналитичари, уочавајући очигледне дупле аршине.

Да апсурд буде већи, оштрим изјавама француски председник Никола Саркози испада највећи заговорник знатно чвршће политике према имигрантима уопште, при чему је и он сам дете имиграната. Подсетимо, отац Николе Саркозија је био имигрант из Мађарске, док је његова мајка ћерка једног грчког лекара.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Шпанска лекција за живот са Ромима

Андалузија би могла да буде модел друштвеног суживота Рома са већинским народом који би могао да се примени широм светаДок су Роми маргинализовани у бројним земљама, постоје земље Европске уније које су релативно миран дом за Роме, као што је то Шпанија. Пољски недељник „Тигодњик пофшехни” оцењује да би остале европске земље могли да нешто науче на примеру Шпаније и њеног односа према Ромима.

У Шпанији, према проценама, живи између 500.000 и 800.000 Рома (или Житаноса како сами себе називају а како их често зову и Шпанци) при чему већина њих живи у Андалузији на југу земље. Као и у Француској, и у Шпанији живе Роми из централне Европе, њих око 40.000 при чему они углавном живе ван Мадрида. Ипак, већина Рома су вековима у Андалузији и ту су опстајали и у најтежим временима кад су била на корак до протеривања.

У анализи под називом „Држава и Роми у Шпанији”, професор Гинтер Дајцн утврдио да су традиционалне вредности Рома у Шпанији, као што су понос, посвећеност породици и клану као и поштовање старијих у потпуности компатибилни са традиционалним вредностима становништва у шпанским селима. Због тога је, додаје он, интеграција Рома много лакша у руралним пределима на југу него у великим градовима на северу земље.

Он објашњава да, као што је то и у Западној Европи, у шпанским провинцијама Гренада и Севиља постоји велика концентрација Рома, при чему су села неформално подељена на ромска (Житано) и неромска (пајо – шпанска реч за „белце”). Међутим, додаје професор Дајцн, међуетничка размена, мешовити бракови и општи реципроцитет је много чешћи у овим руралним подручјима него у индустријским центрима.

Успешност интеграције Рома на шпанском југу, пре свега у Андалузији, огледа се и у значајном симболичком аспекту јер уметност фламенка, симбола шпанске културе, води делом порекло и од андалужанских Рома.

Иначе, пресудни тренутак за статус Рома у Шпанији били су борба и страствени говори Хуана де Диоса Рамиреза Еередије, који се као шпански парламентарац изборио да се донесе први национални план за једнака права Рома. Борба Рамиреза Ередије, који је иначе први Ром у шпанском парламенту где је био посланик од 1977. до 1986. године, није била једнократна тако да су од 1989. године програми који се тичу права Рома постали редовна ставка шпанског националног буџета.

Рамирез Ередија, који је и први Ром који постао посланик Европског парламента, објашњава за шпански „Паис” да би, са становишта културе, Андалузија могла да буде модел друштвеног суживота Рома широм света.

„У овој заједници је тешко рећи да ли су Андалужани постали део Житаноса (шпански назив за Цигане), или су Роми постали део Андалужана”, каже овај истакнути борац за права Рома, иначе правник и председник Удружења Рома Шпаније.

Рамирез Ередија данас каже да жели ништа мање него да француски председник Никола Саркози изађе пред Суд правде ЕУ у Луксембургу. Према његовом мишљењу, затварањем привремених кампова за Роме прекршен је француски закон, европски прописи, а „да не помиње, француску традицију одбране људских права”.

Шпанија је још осамдесетих година одбацила систем специјалних одвојених школа за ромску децу, док је тек недавно у појединим земљама централне и источне Европе укинут овај систем посебних школа који је практично онемогућавао Роме да наставе школовање и постану академски грађани. Изостајање ромске деце из школе је у Шпанији и даље око, како кажу, разочаравајућих 30 одсто, али упркос томе према званичној статистици чак 94 одсто ромске деце заврши школу.

Аналитичари додају да Шпанија ипак није „неприкосновени рај” за Роме будући да неки ромски обичаји нису широко прихваћени и постоје спорадични пораст нетолеранције према Ромима. Међутим, након болних промена после владавине Франциска Франка, Шпаније данас може да буде пример осталим земљама Европске уније како се Роми укључују у живот једне заједнице.

Н. Р.