Монаси воле постриг

ОВЧАР БАЊА – његова светост патријарх српски господин Павле јуче је навршио 92 године и држао литургију у манастиру Благовештење, где се и замонашио пре шест деценија. Поглавар СПЦ благосиљао је вернике који су се, чекајући почетак молитве у осам сати, окупили пред манастирском црквицом, подигнутом 1601. године.

Патријарху је у богослужењу помагао игуман Благовештења Георгије Добросављевић (73) већ 42 године старешина овог храма у Овчар Бањи.

– Патријарх сваке године долази у Благовештење, обично остане по две седмице на одмору, и постоји велики разлог за то. Он је у овде примљен међу калуђере, а сви монаси воле место где су пострижени, радо му се враћају – приповеда Георгије.

Овај калуђер је први пут Павла срео још 1951. године, као млад искушеник у манастиру Рача код Бајине Баште, и отада се често сусретну у манастирским одајама. Игуман, због тога, можда понајбоље зна колико је скроман српски пастир. Ни јуче, за имендан патријархов, није било ничег што би дан учинило различитим од других, па је на почетак литургије дошло колико тридесетак верника.

У некој прилици, штампа је испод фотографије патријарха сложила наслов "Светац који хода", желећи да истакне његову врлину.

– Патријарх је видео наслов и рекао: о томе само Бог муже да одлучи – вели Георгије.

Пословичне су, сведочи старешина Благовештења, патријархови мајсторлуци:

– Раније је сам пришивао дугмад и пенџетирао ципеле, знао је да један пар носи по 15 година. Стално је пословао по манастиру, поправљао фасунге и дихтунге и одлазећи говорио, у шали, да је његов труд покрио трошкове боравка у манастиру, и још бих ја требало њему да доплатим.

Георгије памти много сличних појединости:

– Једном приликом, требало је да одавде одемо у Београд, на славу код Филарета. Предлагао сам да кренемо колима али је патријарх наредио да путујемо аутобусом и читавим путем, читајући неку књигу, није ни слово проговорио са мном.

Другом приликом, у Београду, пешачили су ка Патријаршији у већ позно доба.

– Патријарх ми рече да за вечеру имамо кришку сира, комад хлеба и комад пите. Упитах да ли имамо још нешто, он каза да немамо. Замолим га да сачека док свратим у самоуслугу и купим још нешто од хране. Приђем каси да бих платио, ту је већ чекало осморо људи и сви се размакоше, пропуштајући мене. Кажу, углас: "Нема смисла да вас патријарх чека напољу, прођите преко реда." Патријарх је то споља уочио, и рече ми: "Бог те видео, Георгије, сад ћеш у Београду ти да постанеш велики поред мене."