Све боје Сиднеја

Галерија Матице српске у Новом Саду добиће на поклон 30 слика Милене Јефтић Ничеве Костић. Уметница ће представити тај легат на изложби која се у овој галерији отвара 15. септембра. Поред дела која обухватају све досадашње стваралачке фазе ове уметнице, на изложби ће се наћи и најновије слике које је београдска публика видела у јуну у Музеју града Београда.

Богат колорит је свакако оно што је најдоминантније на најновијим платнима Милене Јефтић. Инспирација је овог пута пронађена у цвећу, у булкама које трепере од кармин црвене до наранџастожуте боје, али пресудно је било једно пролеће у Аустралији. Тамо је Милена видела крошње које је до тада само замишљала и сликала.

– Све што сам видела у околини Сиднеја пренела сам по сећању и на основу фотографија на платно. У Аустралији су целе улице љубичасте или розе од цвећа, жуте од мимоза, и сву количину боја коју сам тамо видела пренела сам на своја платна. Слична флора је и у Мељинама крај Херцег Новог будући да су морепловци доносили много егзотичног дрвећа. Али и оно што се тамо већ налазило, као на пример олијандери или магнолије, врло је живописно. Природа је та која ме покреће и смирује. Испуњава ме племенитим осећањима и удаљава ме од ритма цивилизације који је често погубан по људска бића – каже уметница.

Цвеће на Милениним платнима је трепераво, буја у праску боја као да ће изаћи из рама. Где је почетак, а где крај таквој слици?

– Обично почињем једним кроки цртежом, па онда наносим један слој боје. Када се тај слој осуши, тек онда наносим други, да се не би једна са другом мешале. Некад и по три, четири месеца радим слику. Деси се да осећам да није све у реду и оставим је по страни. Понекад, после годину дана кад их извучем из депоа, уочим грешке. Јер, потези су најпре неконтролисани, потом постају контролисани, а завршница је апсолутна концентрација. То значи да седим и гледам где ћу да ставим само једну тачку. За оволику количину боја и овакво треперење потребно је велико платно. Мала правим из комерцијалних разлога, каже сликарка.

Милена Јефтић бави се и костимографијом и сценографијом. Остварила је више од 80 сценографија, костимографија и креација лутака за представе игране широм земље. Почело је сa креацијом лутака за представу "Лоптица скочица", а потом се, између осталих, нижу "Две бабе и три жабе", "Балканска пластика", "Фауст", "Крила од олова"… Њене подне слике красиле су сцене позоришта "Душко Радовић". Циклуси "Кројачки салони и поправке чарапа" такође су били инспирисани позоришним радионицама. Милена Јефтић је и ауторка циклуса слика "Главе и животиње", "Жита, крошње, оранице", "Вода" и "Избушено небо". Дела Милене Јефтић налазе се у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности у Београду, Музеју савремене уметности у Јеревану, "Бенјамин Духл" аудиторијуму у Тел Авиву… О раду ове уметнице 1995. године је у издању "Клија" објављена је и књига "Милена у позоришту" из пера Душане Николић и Николе Шуице.