Гледалац без наркозе

Представа – изложба „Живот (у настајању)” постала је предмет политизације и криминализације. Састављен је из 50 кратких упутстава за акције из свакидашњег живота, које чине део наших живота, а односе се на љубав, пријатељство, сећања на умрле, искуства са дрогама, свађе с мајком, еуфорију, депресију, досаду, религију, политику, идеологију, уметност. Против мене, организатора фестивала ЗООМ и Музеја модерне и савремене уметности у Ријеци подигнута је кривична пријава због скрнављења угледа државних симбола Хрватске.

Интердисциплинарни уметник Јанез Јанша, са правим именом Емил Хрватин овако коментарише недавне немиле догађаје везане за гостовање његове представе „Живот (у настајању)” на фестивалу ЗООМ у Ријеци, о чему је „Политика” већ извештавала. Јанша је, уједно, један од тројице уметника који су званично преузели име бившег словеначког премијера. Део представе „Живот (у настајању)” састојао се, да подсетимо, од сцене у којој је аутор уз речи „Срам вас је вашег народа. Узмите маказе и разрежите заставу. Комаде ставите на под” позвао публику да учествује у резању хрватске заставе. Тај спорни сегмент представе наишао је на јавни револт перформера Крешимира Мустаћа. Убрзо је реаговала и ријечка полиција привођењем аутора Јанеза Јанше и организатора фестивала.

Не желећи да се детаљније осврће на поменуте догађаје, Јанша је нагласио да је у овом тренутку његова уметничка пажња усмерена на 44. Битеф и представу „Споменик Г2” са којом ће наступити у његовој званичној селекцији. Остварење „Споменик Г2” биће изведено у среду, 22. септембра, на сцени Битеф театра, као осма премијера овог београдског позоришног скупа у продукцији трупе „Маска” и Љубљанског местног гледалишча.

– Савремена уметност се разликује од традиционалне јер претпоставља да је публика живо активно биће, а не аморфна маса коју треба опчинити или просветлити. Публику сматра разумним критичким субјектом који није само бројка која се сваке четири године појављује на изборима, већ партиципира у креирању исте реалности којој и сама уметност припада. То је далеко политичнији чин од непосредног бављења конкретним политичким проблемом. Гледалац треба да осети да је живо биће, да није под наркозом – наглашава Јанша.

Ово је, уједно, други пут да Јанез Јанша гостује на Битефу са реконструкцијом неке од представа Душана Јовановића. Са представом „Пупилија, папа Пупило и Пупилчки” наступио је на 41. Битефу и освојио специјално признање . Занимало нас је шта је то Јанши толико интригантно у сценској поетици Душана Јовановића да му се поново враћа. Посебно ако се зна да је Јовановићева представа „Споменик Г” гостовала на Битефу 1972. године и добила награду.

– Изузетно смо почаствовани позивом да одиграмо „Споменик Г2” на Битефу где је награду добила и оригинална представа „Споменик Г” и реконструкција „Пупилије” са којом смо гостовали 2007. У Љубљани су обе реконструкције биле између ретких представа које су успеле да привуку пажњу и старије и најмлађе генерације. Надам се да ће тако бити и у Београду. Јовановић је један од аутора који је унео многе експерименталне приступе у театар с краја 60-их. Обе представе које сам реконструисао релевантне су за шири, не само некадашњи југословенски позоришни простор. А разлози за реконструкцију су различити. Реконструкција представе „Пупилија, папа Пупило и Пупилчки” настала је на основу питања како представа која је била урађена пре 40 година може функционисати у данашњем времену – каже Јанша и додаје: (/slika2)

– „Споменик Г2” је за разлику од реконструкције „Пупилије” у великој мери заснован на сећању оригиналне екипе, будући да је документација оригиналне представе врло штура. За разлику од „Пупилије”, која је направљена потпуно у белом, „Споменик Г2” је представа у црном. У тексту оригиналне представе „Споменик Г” наилазимо на такорећи зов за реконструкцијом: „Не чудите се мом доласку/Можда сам тек игра вашег сећања (...) Човек тражи у сјећањима”.

У реконструкцији „Споменика Г”, објашњава наш саговорник, наступају Јожица Авбељ и Матјаж Јарц (у Београду алтернација из његове генерације Ладо Јакша), дакле оригинални извођачи, а уз њих Теја Реба и Боштјан Нарат, рођени после „Споменика Г”. Авбељ и Реба приступају реконструкцији из двеју различитих перспектива: Авбељ с целокупним, не само телесним сећањем, Реба на основу анализе поступака, које можемо препознати на снимку пробе изворне представе.

– „Споменик Г2” нам је показао да су неке представе предиспониране да буду реконструисане. Зато ме не би изненадило ако би „Споменик Г” био поново реконструисан кроз 30 година и да у њему наступе три генерације – закључује Јанша.