Швалерске дозволе и лицидерска срца

Шабац – Званично јуче, на Малу Госпојину, а незванично још пре две-три вечери, почео је шабачки вашар и трајаће, ако време послужи, бар до краја седмице. На четрдесетак хектара Михаиловца, пољане поред Саве која је добила назив по старом тркалишту Дринског кола јахача кнеза Михаила Обреновића, готово да нема празног места. Реку људи из свих крајева Србије дочекују продавци играчака, техничке робе, кућних потрепштина, новог и старог одела, произвођачи ћетен-алве и лицидерских срца, казанџије, пинтери, ковачи, роштиљари, печењари, џамбаси...

За шабачки малогоспојински вашар кажу да је највећа и најлуђа народна светковина на Балкану, што сигурно није, али јесте бар у овом делу Србије. Које године је почео, нико не може да потврди, а није одржан само ратне 1941. када је немачки окупатор, у знак одмазде због покушаја ослобођења града, потерао Шапчане на крвави марш до логора у сремском селу Јарак, одакле се многи нису вратили. У свим другим приликама, вашарска атмосфера била је неодољива.

На пивским флашама, гумицом закачене хиљадарке и десетице евра маме лаковерне, али дрвени прстенови готово да никада не погађају циљ. Дедица у чојаном оделу нуди ужичку ракију и резбарене чутуре, момак и девојка „швалерске дозволе“, а ученик „чича Јове са Романије“ чајеве за све бољке. Гајдаш у чојаном оделу и са шајкачом на глави за ситан бакшиш увесељава пролазнике, исто ради и дечак са хармоником, који седи на блатњавом пролазу.

Зид смрти браће Маринковић, увек на истом месту, само се генерације возача смењују. Старијег брата Ћиру и млађег Перицу, који су бар три деценије возили мотоцикле у бурету, заменили су њихови синови. Ћира, као директор, најављује програм у којем учествују три возача и једна девојка. Главна тачка је вожња аутомобилом по усправном зиду!

На вашару се може и забавити у „кући смеха“, најежити у „мегахорор“ тунелу, возити на „скаламеријама“ од којих се врти у глави, проверити снагу песнице. Ту су и електрични аутомобили, рингишпили и возићи а улазнице готово за све коштају 150 динара. (/slika2)

Ноћ је време када се Михаиловац протресе као Етна, а музика се распе све до првих шабачких села. Естрадна понуда није толико богата као у годинама када су овде каријеру почињале многе касније домаће фолк звезде, али забаве не недостаје. Нема потребе ни давати паре за „главу под сукњу до десет“ када се све ионако види...

Уз провод иде и добар залогај. Прасеће печење продаје се за 900, а јагњеће и јареће за 1200 динара за килограм. Пуши се на све стране, меса има „ко дрва“ и не мери се у грам. Веште ашчије брзим ударцима сатаре секу печење, тако да комади остају цели иако је прасе, или јагње тек скинуто са ражња. Цене пића су остале прошлогодишње: пиво је 100, а ракија и кафа 50 динара.

На вашарским штандовима нове фармерке се продају по 800 динара, исто толико коштају и тексас-кошуље, док су дуксерице и јакне између 1.000 и 2.000 динара. Продавци старе одеће и обуће своје артикле раширили су по трави и углавном их нуде по 200–300 динара. Овде се за 10 евра може купити перика за плавуше, за 20 евра половна венчаница, од 30 до 100 евра ношена, али очувана бунда, за 50 евра машина за веш...

Мирољуб Мијушковић

-------------------------------------------

Пресна срца се испеку па обоје

Братислав Пајић, из села Драгинца код Лознице, каже да се већ 30 година бави продајом и прављењем лицидерских срца, а више од десет година своје производе продаје на Шабачком вашару. Каже да их купује народ, углавном мушкарци за девојке, супруге, баке…

– За овај посао потребно је много љубави, не може свако да направи квалитетна лицидерска срца, само за једно утроши се најмање два сата. Прављење лицидерских срца је компликован посао. Прво се од воде, брашна и меда замеси тесто, а онда се из њега модлама ваде срца. После тога се пресна срца пеку, након чега се боје анилинским бојама, традиционално у црвено, и потом се шарају по жељи – прича Пајић.

А. А. Ј.

Игле, гаће, мајице, чарапе...

Драган Миленковић из Обреновца, родом са Косова, каже да са породицом у Србији живи од 1999. године и да никада није било теже него ове године.

– Од овог посла преживљавам и издржавам 13 чланова породице. Продајем све, игле, гаће, мајице, чарапе, сунђере... У Шапцу продајем сваког петка на пијаци и сваке године на вашару. Посла нема, људи немају пара, цене не можемо да подигнемо, дању нема много људи, ево видите и сами, а увече једино омладина шета и само разгледа, ретко ко да нешто и купи. Закуп тезге је скуп, 5.000 динара је метар квадратни – каже разочарано Миленковић.

А. А. Ј.

Палма прикупља потписе на вашару

Традиционално велику посету грађана Шабачком вашару искористила је и странка Драгана Марковића Палме „Јединствена Србија“ за прикупљање потписа и промоцију свог програма. Интересовање је кажу добро и очекују преко стотину нових присталица и чланова.

А. А. Ј.