Београд испред Лос Анђелеса

Жељко Ребрача, уз Бодирогу и Томашевића једини који је у нашој репрезентацији од њеног повратка после санкција заокружио деценију играња (1995 – 2005), својом појавом подсећа на једно од најлепших доба југословенске кошарке. Протеклих дана је био на релацији између хотела "Хајат риџенси" и Торлака на којем је вежбао за почетак нове сезоне у Клиперсима из Лос Анђелеса. Спремају га тренери Сеад Крџалић и Зоран Сретеновић.

Кроз недељу дана се враћа у Америку јер Клиперси се окупљају 29. септембра. Затим ће с њима отићи на камп у Москву у којој ће одиграти два ревијална меча (Химки – 5. октобра, европски првак ЦСКА – 6. октобра). Са Клиперсима, једним од најпријатнијих изненађења у НБА прошле године, имао уговор до наредног лета.

Још сезона или две у Клиперсима

– После сезоне у којој смо стигли до полуфинала Запада, а имали смо шансу и за финале, логично је што очекујемо да се без проблема пласирамо у плеј-оф. За даље ћемо видети – каже о амбицијама за наредну сезону Ребрача (34 године, 213 цм), јунак финала Светског првенства 1998. у Атини.

У прошлој сезони је одиграо 32 утакмице (три у доигравању), са просеком од 14,2 минута, 4,7 поена и 2,2 скока у лигашком делу. Да протеклих неколико година повремено није имао здравствених проблема, његова "статистика" у НБА сигурно би била још боља. Срећом, те невоље су прошлост, па иако ветеран с пуно елана дочекује наредне сезоне. Колико ће их још бити, то тренутно не зна:

– Колико ћу још играти зависи пре свега од мог здравља. Тренутно се одлично осећам и не размишљам о повлачењу. Клиперси имају опцију да ми после ове сезоне продуже уговор на још једну.

Неки велики европски играчи су изразили жељу да после низа година у НБА каријеру заврше у Европи (рецимо, Кукоч преговара с мадридским Реалом). И Ребрача све чешће размишља о томе али и о месту у којем ће живети кад престане да игра. Италијански град Тревизо је, како сада ствари стоје, најбоља опција за повратак из Америке. У клубу из тог града Бенетону, прваку Италије, оставио је одличан утисак

– Имам кућу и у Лос Анђелесу и у Тревизу. Двоумим се између Тревиза и Београда. Пријатељи ме све више наговарају да се вратим у Србију. Можда ме они преломе. Бенетон би желео опет да ме ангажује, можда и за нешто више од играча. С њим имам изузетно добре односе. Моја породица воли Тревизо. Зато може да се догоди да каријеру завршим у Бенетону.

После Светског првенства, недавно одржаног у Јапану, неизоставна тема је и наша репрезентација која је на последња четири велика такмичења разочарала. Ребрача, некадашњи играч Партизана, Бенетона и Панатинаикоса, ипак је оптимиста:

– Мало сам пратио Светско првенство. Шпанци су заслужено освојили злато. Жао ми је Грка који су можда највише показали. Опустили су се после победе против САД. Наша репрезентација је млада, без искуства са највећих такмичења. Али, има перспективу. Ове играче треба подржати. Треба гледати позитивно, размишљати о талентима који долазе.

Европски Апатин

На питање о својим пословним подухватима, Ребрача с поносом истиче оно што тренутно ради у Апатину:

– Отворио сам ресторан "Плава ружа" на Дунаву на којем се увек одлично осећам, који ме опушта. Уредили смо плажу, ангажујемо добре бендове, имамо врхунске куваре од којих смо неке довели из познатих београдских ресторана. Познато је да је Апатин због пиваре једна од најразвијенијих општина у Србији али мало ко зна да он има и лепу туристичку перспективу.

Да Апатин није случајно одабрао види се и по томе што је врло добро упознат о "стратешким предностима" тог места. У њему ће се се правити велика марина на којој ће од 2011. морати да стане сваки брод који буде пристизао из правца Мађарске. Годишње ту прође од 900 до 1.000 бродова. Ту је и бициклистичка стаза којој недостаје "парче" од осам километара. Многи авантуристи из Немачке се често бициклима спуштају ка југу. Тај крај је познат и по добрим ловиштима, а Ребрача истиче да и неке популарне личности из Италије долазе ту да лове.

– Та тромеђа је врло занимљива: Мађари су у Европској Унији, Хрвати су на њеном прагу, ми се такође приближавамо Европи... Постоји идеја и да се од старог војног аеродрома направи цивилни што ће бити додатна предност – истиче Ребрача и објашњава зашто више не помиње своје пословне планове у Сомбору. – У Сомбору, гледајући перспективу, имам најбољу локацију на којој је за сада паркинг. Тренутно сам се охладио од Сомбора и окренуо се Апатину, али не значи да се нећу вратити и на то.

О томе зашто је ресторану дао име "Плава ружа" каже:

– Плаво је моја омиљена боја а ружа је најлепши цвет. Зато сам плаву ружу истетовирао на руци. Да плава ружа постоји, то би било нешто савршено. Она је недостижна лепота. Али, ако није остварљива то не значи да јој не треба тежити...

Да ли бисте волели да поручите нешто људима у Србији:

– Има много тога лепог и ван Београда и Новог Сада. Рецимо, Гуча, Златибор, Копаоник... Дођите и у Апатин, да видите "Плаву ружу" и да уживате у њој...

--------------------------------------------------------------------------

Два сина и две кћерке

Жељко Ребрача са супругом Данијелом од пре шест недеља има четворо деце.