Заборављени Пиноче

Величина трагедије од пре пет година, бацила је у заборав много старији "чилеански 11. септембар", дан када је крвавим пучем и данас жив, здрав и слободан Аугусто Пиноче збацио првог демократски изабраног социјалисту, председника Салвадора Аљендеа. Ниједан већи и значајнији светски лист није поменуо овај датум који од пре тридесет три године спада у најцрње дане Латинске Америке и морао би бити подсетник за цео демократски свет. Чак је и чилеански лист "Ел Меркурио" у броју од 11. септембра у први план ставио свог сународника ватрогасца који је храбро, ризикујући живот, гасио њујоршки пожар изазван ударом тероризма на куле близнакиње. Тек касније су дошле вести о обележавању овог датума у Чилеу.

У диктатури коју је, како су посведочили многи учесници и аналитичари, чилеанска војна врхушка завела уз помоћ и свестрану подршку САД, од 1973. (11. септембра) до 2000. године је убијено на најсуровији начин на хиљаде људи осумњичених за неистомишљеништво. Животом је своју приврженост демократији платио и отац Мишел Башеле, садашње председнице Чилеа.

Генерала Алберта Башелеа ухапсили су његови другови из Армије 11. септембра 1973, а следеће године је подлегао од рана задобијених мучењем у Пиночеовим тамницама. Тело Салвадора Аљендеа извучено је кроз споредни улаз председничке палате која је тог јутра нападнута из ваздуха и горела у пламену. По званичним верзијама Аљенде је, пошто је одржао свој последњи говор преко радија, видевши да не може да одбрани демократско устројство, извршио самоубиство. И само помињање Аљендеовог имена било је опасно по живот у време шеснаестогодишње диктатуре Аугуста Пиночеа који је одредио да у Чилеу, "ни лист на грани не сме да шушне" без његовог знања.

Исти они коментатори који су се залагали за то да се Слободану Милошевићу суди пред ад хок међународним судом, били су против испробавања стране или међународне правде на случају Пиноче. Чилеански судија Хуан Гусман је отишао у пензију у априлу 2005. године пошто је поднео више од две стотине тужби против генерала Пиночеа. Још 2001. наредио је хапшење бившег диктатора због злочина у такозваном Каравану смрти где су убијена 75 Чилеанаца чији су остаци бачени у море како би им се затрли трагови. После три године поново га је испитивао као налогодавца девет убистава у такозваној Операцији Кондор, у којој су војне обавештајне службе латиноамеричких суседних диктатура сарађивале у ликвидацији политичких противника. У оба случаја, Пиноче је ослобођен без судског процеса, на основу медицинских налаза који су показивали да је глава овог данас деведесетогодишњака сувише захваћена деменцијом. У каснијим испитивањима ова дијагноза је одбачена, али Пиноче вероватно никада неће доспети у тамницу.

Хиљаде Чилеанаца изашло је на улицу пре два дана да обележи датум када је пре тридесет три године насилно успостављена диктатура. Неки су прошли и поред луксузне виле Аугуста Пиночеа и његове богате породице. Бивши диктатор склонио се на овај датум у своју морску резиденцију "Лос Болдос" сто тридесет километара југоисточно од Сантјага. Није заборавио 11. септембар, па како сада лишће и људи дишу, шуште и говоре без његовог одобрења, није желео да их слуша.