Zaboravljeni Pinoče

Veličina tragedije od pre pet godina, bacila je u zaborav mnogo stariji "čileanski 11. septembar", dan kada je krvavim pučem i danas živ, zdrav i slobodan Augusto Pinoče zbacio prvog demokratski izabranog socijalistu, predsednika Salvadora Aljendea. Nijedan veći i značajniji svetski list nije pomenuo ovaj datum koji od pre trideset tri godine spada u najcrnje dane Latinske Amerike i morao bi biti podsetnik za ceo demokratski svet. Čak je i čileanski list "El Merkurio" u broju od 11. septembra u prvi plan stavio svog sunarodnika vatrogasca koji je hrabro, rizikujući život, gasio njujorški požar izazvan udarom terorizma na kule bliznakinje. Tek kasnije su došle vesti o obeležavanju ovog datuma u Čileu.

U diktaturi koju je, kako su posvedočili mnogi učesnici i analitičari, čileanska vojna vrhuška zavela uz pomoć i svestranu podršku SAD, od 1973. (11. septembra) do 2000. godine je ubijeno na najsuroviji način na hiljade ljudi osumnjičenih za neistomišljeništvo. Životom je svoju privrženost demokratiji platio i otac Mišel Bašele, sadašnje predsednice Čilea.

Generala Alberta Bašelea uhapsili su njegovi drugovi iz Armije 11. septembra 1973, a sledeće godine je podlegao od rana zadobijenih mučenjem u Pinočeovim tamnicama. Telo Salvadora Aljendea izvučeno je kroz sporedni ulaz predsedničke palate koja je tog jutra napadnuta iz vazduha i gorela u plamenu. Po zvaničnim verzijama Aljende je, pošto je održao svoj poslednji govor preko radija, videvši da ne može da odbrani demokratsko ustrojstvo, izvršio samoubistvo. I samo pominjanje Aljendeovog imena bilo je opasno po život u vreme šesnaestogodišnje diktature Augusta Pinočea koji je odredio da u Čileu, "ni list na grani ne sme da šušne" bez njegovog znanja.

Isti oni komentatori koji su se zalagali za to da se Slobodanu Miloševiću sudi pred ad hok međunarodnim sudom, bili su protiv isprobavanja strane ili međunarodne pravde na slučaju Pinoče. Čileanski sudija Huan Gusman je otišao u penziju u aprilu 2005. godine pošto je podneo više od dve stotine tužbi protiv generala Pinočea. Još 2001. naredio je hapšenje bivšeg diktatora zbog zločina u takozvanom Karavanu smrti gde su ubijena 75 Čileanaca čiji su ostaci bačeni u more kako bi im se zatrli tragovi. Posle tri godine ponovo ga je ispitivao kao nalogodavca devet ubistava u takozvanoj Operaciji Kondor, u kojoj su vojne obaveštajne službe latinoameričkih susednih diktatura sarađivale u likvidaciji političkih protivnika. U oba slučaja, Pinoče je oslobođen bez sudskog procesa, na osnovu medicinskih nalaza koji su pokazivali da je glava ovog danas devedesetogodišnjaka suviše zahvaćena demencijom. U kasnijim ispitivanjima ova dijagnoza je odbačena, ali Pinoče verovatno nikada neće dospeti u tamnicu.

Hiljade Čileanaca izašlo je na ulicu pre dva dana da obeleži datum kada je pre trideset tri godine nasilno uspostavljena diktatura. Neki su prošli i pored luksuzne vile Augusta Pinočea i njegove bogate porodice. Bivši diktator sklonio se na ovaj datum u svoju morsku rezidenciju "Los Boldos" sto trideset kilometara jugoistočno od Santjaga. Nije zaboravio 11. septembar, pa kako sada lišće i ljudi dišu, šušte i govore bez njegovog odobrenja, nije želeo da ih sluša.