Циркус је нешто тужно

Соња Вукићевић, балерина, кореограф и редитељ, први пут говори за "Политику" о пројекту Битефа "Циркус историја", представи у званичној конкуренцији овогодишњег фестивала. Премијера је 23. септембра, реприза 24. а приказиваће се и следећа четири дана. Простор је нов, хала "Посејдон" на Старом сајмишту. Улазнице се још могу набавити на благајни Позоришта на Теразијама. Овај узбудљив, велики пројекат, са глумцима Браниславом Лечићем, Драганом Мићановићем, Анитом Манчић, Тамаром Вучковић, Милошем Влалукином, Христином Поповић-Мијин и Миром Ђурђевић, још је у процесу окончања детаља али и набавке костима. На жалост, остао је у медијској сенци једног Бежара и других уметника.

Својевремено солисткиња Београдског балета, Вукићевићева је одиграла многе улоге класичног, неокласичног и модерног репертоара. На половини каријере креће у авангарду, која је заправо била и суштина њеног бића. Памти се по представама "Помрачење", "Медеја", "Магбет", "Процес", "Мрак летње ноћи"... Освојила је три Златне колајне на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, награду публике на Битефу за "Помрачење", гостовала по целом свету, отворила са "Медејом" међународни фестивал у Чивидалеу (Италија), учествовала у Болоњи као сценограф на" Футур шоу", играла десет дана по две представе у театру "Ла Мама" у Њујорку. Једини је наш уметник коме је чувени лист "Хералд трибјун" посветио насловну страну. У последње време неизоставни је сарадник редитеља Томажа Пандура, али је почела да се бави и скулптуром, па је већ имала две изложбе у Београду и Пули, а почетком октобра и на интернационалном бијеналу у Панчеву.

ИНТЕРВЈУ

 Реците укратко о чему је реч у Вашој представи?

– Представу сам радила кроз шест Шекспирових трагедија, јер је безвремени писац, као и кроз дело Јана Кота "Шекспир, наш савременик" који бриљантно анализира Шекспира, али говори и о великом механизму, али апстрактном. Представа води расправу са историјом, временом, човеком, људским родом и бави се анатомијом злочина. Кроз представу имамо и градације злочина и служимо се помагалима којима се злочин изводи. Форма је циркуса, а циркус је увек нешто тужно! У представи се игра чиста мисао.

Лечић игра Магбета, Анита Манчић Хамлета, док је Ваша кћерка Христина, која код Пандура игра све Теслине жене, овде у улози Ричарда Трећег. Није први пут да глумице играју мушке ликове и обрнуто. Шта је код Вас као редитеља, кореографа, сценографа, а потписујете и избор музике и костима, утицало на овакво решење?

– Зато што је мисао увек бесполна! У свакој мојој представи  имам став о времену у којем живим и волим да одашиљем апстрактне поруке. Рад је био диван и рекла бих племенит са сјајним глумцима, иначе мојим добрим пријатељима. Јер, не може било ко да, на пример, игра мисао Магбета или Отела, Лира, Титуса Андроникуса... Изабрала сам и простор Старог сајмишта јер има јаку историју и одише истом емоцијом као представа "Циркус историја". Власник тог простора Миодраг Крсмановић жели да тај простор почне да дише авангардним театром и успео је да доведе Битеф и тако оствари свој, али и мој сан. А све је почело од моје идеје коју је подржала Вида Огњеновић, па су тако обезбеђена и средства из буџета Секретаријата за културу града и других спонзора.

Из програма видимо да уз врхунски глумачки ансамбл и гимнастичарке, имате и видео материјал који је урадио Слободан Мијин, сликар, као и друге сараднике, јер пројекат очигледно није нимало једноставан.

– Морам да кажем да сам имала много веће амбиције, да користим светлосне ефекте чувене енглеске групе DV-eight, али на жалост, добила сам скромну светлосну технику. Чак је и видео-бим застарео. Ипак, надам се да ће то надокнадити интелигентни, велики глумци који верују у моју идеју. Наш рад је био такав да смо сада као породица.

Да ли је представа део тог круга вербално-невербалног театра и колико су представе Битефа утицале на Вашу естетику?

– Користим паралелно текст, филм, видео, музику и кореографију. Али и циркуске вештине!

Претпостављам да Лечић користи и своје познавање каратеа?

– Не желим да откривам тајну, јер свако има своју вештину. Први пут глумци приказују своје вештине на сцени што никад до сада нису урадили. Пробали смо дуго, од средине маја, са кратком летњом паузом.

Пошто је то прва Битефова продукција, да ли ће представа наставити да се приказује у Битеф театру, или неком другом простору?

– Морам да кажем да нисам видела неку већу заинтересованост Битефа, то заиста морам да истакнем, али се надам да ће Јован Ћирилов и Ања Суша продати представу, ако је заиста успешна.

Уосталом, сви смо ми деца Битефа, школовали смо се на његовим представама и мислим да је "Циркус историја" симбиоза свих естетика.