Десет најопаснијих места

Да ли је то што је сав отпад непознатог порекла из Србије покупљен, све опасне материје у Србији пописане, а емитери прљаве индустрије принуђени да дестилизују своје погоне због прилагођавања оштрим прописима ЕУ, довољно да грађани мирно спавају? Случај пожара који се догодио пре неколико дана у делу некадашњег лозничког гиганта у стечају, напуштене „Вискозе”, показао је да само стицај срећних околности није изазвао озбиљан еколошки инцидент. Свега месец дана пре пожара, на педесетак метара удаљености, налазило се 550 тона опасног и запаљивог угљен-дисулфида. Количина нешто јача и експлозивнија од атомске бомбе бачене на Хирошиму.

До краја године, много опаснији материјал од лозничког такође треба да заувек напусти Србију. Коришћено радиоактивно нуклеарно гориво у највећој тајности ће се из Винче транспортовати у Русију, чиме ће се наша земља коначно решити потенцијалне нуклеарне опасности.

Вискоза и Нуклеарни објекти Србије у Винчи нису усамљена места која леже на бомбама са одложеним дејством. Таквих тачака је чак 130 и оне се под бирократским називом евидентирају као постројења која подлежу обавезама спровођења СЕВЕСО Директиве, имплементиране кроз Закон о заштити животне средине. У преводу, то су комплекси који на својим локацијама складиште веће количине опасних материја које могу да изазову удесе већих и мањих размера.

Начелница за поступање са опасним материјама у Министарству за заштиту животне средине и просторног планирања Драгана Босиљчић објашњава да се на прелиминарној листи СЕВЕСО постројења налазе две групе: вишег (65) и нижег реда (57).

– Постројења вишег рада су у обавези да израде извештај о безбедности и план заштите од удеса и да прибаве сагласност министарства, док су она нижег и мање опасног реда, у обавези да доставе обавештење и да израде политику превенције хемијског удеса – каже Босиљчићева, истичући да су сви објекти под потпуном контролом.   

Поред ових 130 „бум” места која просто зраче на мапи опасног пута, Министарство региструје и 180 постројења за које се издаје еколошка дозвола у складу са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. Помоћница министра Љиљана Станојевићподсећа да је реч о термоелектранама, рафинеријама, хемијској индустрији, топионицама, ливницама…Погони прастаре индустрије налазе се у Београду, Панчеву, Смедереву, Бору, Крушевцу, Шапцу, Новом Саду…И потребно је да свој рад усагласе са ЕУ стандардима до 2015. године. Све три цементаре (Холцим, Ла Фарж и Титан) предале су апликације за добијање дозволе.

Иако помоћница министра животне средине и просторног планирања тврди да не можемо говорити о црним еколошким тачкама у Србији, Сузана Ђорђевић из првог еколошког фонда „Екотопија” упозорава да се може детектовати бар 440ако не црних, а оно мутних еколошких зона. 

– Велики бачки канал је званично најзагађенији водоток у Европи, а регије око Бора и Панчева спадају међу најугроженије на Старом континенту. Само у Београду има чак 150 извора потенцијалних еколошких и људских катастрофа, а ту су и дивље депоније, опасан отпад, затроване реке, ваздух. Због ових забрињавајућих података, Србија није далеко од тога да буде сврстана у еколошку мрљу Европе– напомиње Ђорђевићева. Она упозорава да се размере катастрофе после бомбардовања РафинеријеНови Сад 1999. годинемогу мерити са актуелном еколошком катаклизмом у Мексичком заливу.

Али колико год се владини званичници и еколошки активисти разликовали у терминологији и бројевима, описујући затровану Србију, грађани Бора и Панчева и даље тешко дишу. С тим да је ипак видљив напредак, па локалне власти не активирају сирене за општу опасност.  

Александар Апостоловски

---------------------------------------------

Панчево

Коктел отрова у Панчево стиже из његове Јужне индустријске зоне, где се налазе главни загађивачи – НИС-ова Рафинерија нафте, „Петрохемија” и „Азотара”. Повећане концентрације токсичног бензена и угљоводоника у ваздуху које знатно премашују дозвољене границе, нису никаква вест за један од најзагађенијих градова у Европи. Квалитет воде Тамиша гори je од четврте категорије. То значи да Тамиш више није река, већ канализација. Локaлно удружења оболелих од рака Панчева броји око 600 људи, али се верује да је тај број знатно већи.

НИС треба да инвестира 52,5 милиона евра у заштиту животне средине, а до сада је већ уложио 64 милиона. Петрохемија је у заштиту околине инвестирала 13 милиона, а очекује се још 8,5 милиона евра.

Београд

Индустрија у главном граду годишње произведе, користи и складишти око 1,2 милиона тона хемијских материја и створи око 15.000 тона отпада. У центру престонице, само у једном фабричком кругу, у фабрици боја „Дуга”, чува се око 100 тона опасног отпада. Депонија Винча, смештена у близини насеља, још није уређена према стандардима. У Дунав се годишње излије око 200 милиона кубика непрочишћених фекалних вода. Река Болечица је, према неким мерењима, најзагађенији водоток у Европи и прети да загади и пијаћу воду. Чукарички рукавац на Савибезмало је уништен изливима индустрије. Пепео из Термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу загађује ваздух и земљиште а неупотребљив је за прераду због великог процента арсена.

Бор

Ваздух, вода и земљиште затровани су ископавањем и прерадом бакра у Рударско-топионичарском басену Бор. По становнику општине таложи се 11.000 тона отпада. Концентрација сумпор-диоксида у ваздуху највиша је у Европи и дешавало се да стоструко премаши дозвољену границу. Неопходни су санација јаловишта, где се депонује рударски отпад, и осталих локација на којима је земљиште деградирано, затим уградња филтера и замена цевовода у погонима РТБ-а, као и санирање колектора и флотацијских брана на Кривељској реци испод јаловишта. Ти пројекти коштаће око 34 милиона евра.

Цена: 42,34 милиона долара

1,1 милион евра

160 милиона динара

34,5 милиона евра

Нови Сад

После бомбардовања 1999. године, 70.000 тона сирове нафте исцурело је из Рафинерије, на површину од 50 000 квадратних метара а мањим делом и у Дунав и канал Дунав–Тиса–Дунав. Највећи део нафте сагореле су бомбе, што је ослободило токсичне и канцерогене супстанце које су доспеле у ваздух, земљу и подземне воде. Размере катастрофе поједини пореде са изливањем нафте из бушотине у Мексичком заливу. Била је препоручена ремедијација земљишта.

Лозница

Иако је „Вискоза” у стечају и потпуно пуста, посрнули гигант лозничке индустрије има опасно завештање. Процењује се да је, после пресељења 550 тона опасног и изузетно токсичног угљен-дисулфида, остало између 20 и 40 тона овог једињења у течном стању. Неколико пожара последњих година, угрозили су град. Пожар који је пре две године захватио погоне спречен је пресецањем цевовода. У кругу Фабрике аутотракторских кочница (ФАК) у Лозници, у попуцалим пластичним и металним бурадима, смештено је више од 15 тона цијанидних соли. Та отровна супстанца коришћена је за потребе термичке обраде метала, али је њена производња престала 1991. За уклањање цијанида неопходно је око 200.000 евра.

Крагујевац

Земљиште и подземне воде у кругу „Заставе” загађени су угљоводоницима. Прошле године почело је измештање 2.000 тона отпадних боја, 40.000 кубика грађевинског шута и 315.000 литара шестовалентног хрома. Већ су отпремљени велика количина уља из фабричких машина и 60 тона електронског отпада. Обавезу да санира историјско загађење у индустријској зони преузела је држава. Предлог за деконтаминирање подземних вода био је да оне буду скретане ка постројењу за пречишћавање отпадних вода.

Велики бачки или Кишов канал, део система Дунав–Тиса–Дунав, дугачак 118 километара, повезује Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Због загађења и таложења муља канал је исувише плитак за речна пловила и бродове. У ЕУ је познат као „најзагађенији водоток у Европи“. На најзагађенијој деоници Великог бачког канала од преводнице „Врбас” до „триангла” у дужини од шест километара наталожило се око 400.000 кубних метара муља контаминираног тешким металима (хром, бакар, никал), полиароматичним угљоводоницима, биолошким оптерећењем и термотолерантним колиформним бактеријама.

Европска унија је за решавање овог проблема обезбедила 13 милиона евра.

Смедерево

Без обзира што је у нову опрему уложено око 60 долара, за 10 милиона више него што је предвиђено уговором о куповини некадашњег „Сартида”, постројења „Ју-Ес стил” и даље загађују ваздух у Смедереву. Прекорачења дозвољеног емитовања опасних честица, од којих се неке сматрају и канцерогеним, више нису уобичајена, али се и даље догађа да граница буде десетоструко прескочена. Компанија је подигла зелени појас на две локације, садећи пет врста дрвећа која представљају тампон зону за токсичну прашину. Изграђено је и ново постројење које прикупља опасне прашкасте материје.

Крушевац

Најболније тачке Крушевца су деградирани водотокови, нагомилавање комуналног отпада на дивљим сметлиштима, изостанак санације градске депоније, као и чињеница да сав опасан отпад, изузев медицинског,завршава на сметлиштима.Еколошке патроле „Беле брезе“ утврдиле су присуство хемијског загађења, чак и присуство живе и фенола у Западној Морави, висок ниво хемијског загађења носи такозвани Срњански поток који извире у близини градске депоније и улива се у Западну Мораву, као и Пепељуша, река која из суседног Александровца доноси висок ниво и хемијског и органског загађења.Фабрика мазива „Фам“, „Хенкел Мерима“, Фабрика експлозива и пиротехничких средстава „Трајал“, као и стари гигант – Хемијска индустрија „Жупа“, сврстане су у постројења вишег реда са становишта еколошке опасности.

Шабац

Престанком рада највећих „Зоркиних” фабрика са прљавом технологијом, попут „Минералних ђубрива”, „Обојене металургије” и „Заштите биља”, догодио се парадокс: радници су остали без посла, али су бар мало еколошки одахнули. Фабрику „Минералних ђубрива” је, после много година стајања, купила „Викторија група”, која ће обновити производњу. На „Заштиту биља” чија је приватизација пропала, пре месец дана је стављен катанац. Складиште НИС-а испод друмског моста, готово у самом центру града, ипак одржава Шабац у еколошкој напетости. Доскора се у „Зорки” налазило око 5.500 тона концентроване сумпорне киселине, ускладиштене у надземним резервоарима.

---------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Кад би чули Иранци да смо радиоактивни, све би нас купили.

• Боље да нас опет трују идеологијом, него овим хемикалијама.

• НАТО бомбардовање нас је само очврсло. Зато овако дуго одолевамо радијацији.

• Развијаћемо хемијску индустрију до последњег даха.

• Ако се овако настави, бићемо колекторална штета.

• Велики индустријски и хемијски системи требало би да се удруже у холдинг „Борџија“ или „Бопал“.

• Кад је дошла демократија мислили смо да ће лакше да се дише.

• Ови отрови ће да нас генетски измене. Личићемо на оне које највише мрзимо.

• Министри ће ускоро морати да скину садашње маске, и ставе гас-маске.

Драгутин Минић