Шехерезада и Пандора

Први пут је свет, ових дана, попримио обрисе – стратешке брачне свађе, наравно у Њујорку, једином домаћинству озваниченом да упоредо упражњава глобалности и интимности. Док су „очеви нација” на заседању Генералне скупштине реферисали о спремности да помогну најугроженијим деловима човечанства, у близини Тајмс сквера је специјални сат откуцавао колико ће „мајки нација” испустити душу за време њиховог премишљања о акцијама, на које нису навикли, за општу добробит.

Иако је ситуација сугерисала ванредну напетост, окончана је као и у већини уходаних заједница: очеви су се потврдили као „главе породице”, тако што су подржали буквално егзистенцијалне потребе мајки. Највећи резултат, заиста, прошлонедељног окупљања светских лидера је управо – одлука да се подржи предлог који је у име човечности поднео генерални секретар УН Бан Ки Мун: владари су се, наиме, сложили, да за смањење смртности породиља и порода (укупно њих 16 милиона) у наредних пет лета, заједно с приватним донаторима, уложе бар 40 милијарди долара.

Није извесно да ли ће се свота прикупити а још је неизвесније да ће се свет потврдити као истински фактор ублажавања несклада који га чине позорницом трагедија. Пре равно 10 година, лидери свих земаља су се, програмом названим Миленијумски програм развоја, обавезали да ће битно смањити беду и јад по планети, али њихови досадашњи поступци сугеришу да су, као и у изборним кампањама код својих кућа, обећавали знатно више него што су потом остварили.

Ипак, није све у стилу „обећање, лудом радовање”. Број грађана света који гладују, први пут је у последњих 15 година смањен, и са прошлогодишње 1,02 милијарде сведен на, још огромних, 925 милиона.

Рачуна се да ће, ако се настави истим темпом, бити остварен примарни од осам миленијумских циљева – да се до 2015. преполови број људи који живе испод границе сиромаштва (са мање од по 1,25 долара дневно) од 42 на 21 одсто човечанства. Али, напомиње се, да ни то кретање није уравнотежено, јер је до смањивања поменутог критичног сиромаштва дошло махом због развоја Индије, Кине и других азијских земаља а да оно опстаје, нарочито у подсахарској Африци.

Остваривање „миленијумских циљева” је успорено глобалном финансијском кризом. Бан Ки Мун је поручио да она не треба да буде оправдање за изостајање солидарности, али портпаролка специјализоване међународне организације Оксфам констатује да су донори, чак и за смањење смртности мајки и одојчади, прошле године преполовили давања – због светске економске кризе (коју овде поспрдно интимизирамо скраћеницом СЕКА).

Зашто бисмо давали паре другима кад и нама оне недостају – питају се надлежни за домаће низбрдице. Одговори су, и у говору шефа Беле куће Барака Обаме, пристигли предочавањима да су напори за искорењивање беде изван сопствених граница и – улагања у „нашу безбедност”. Обезнађеност широких слојева у великом делу муслиманског света се, уз локалне „игре”, сматра главним извором исламског екстремизма. Окривљеног и за терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон пре девет година, после којих су се битно промениле представе и о америчкој и о глобалној безбедности, као и у савезничким поистовећивањима и одређивањима стратешких приоритета.

Отворена питања личе на сукоб легенди о Шехерезади и Пандори. Прва је бајковитим причама „1001 ноћи” себе спасла ликвидације, а друга је својом радозналошћу отворила кутију из које су излетела сва зла да би у њој остала само нада. Актуелнија, само изгледа, Пандора од Шехерезаде. Јер, свет би могао да се ослободи зала из Пандорине кутије кад би своје политичке бајке, као Шехерезада, преточио у општу вајду – произлази из заседања УН посвећеног искорењивању беде и јада.

Остаје, на крају, нерешено основно питање: зашто цео свет нема довољно снаге, иако је премоћан, да помогне мањини поклеклих да се усправе? Одгонетању глобалне загонетке би допринео одговор на локалне тајне – како то да уски кругови успевају и кад широки слојеви пате. Унутрашња корупција је важан део објашњења.

Не може се, наравно, целом свету удовољити. Али није ни добро да се нема у виду целина света, јер екстремизми проистичу из истог тројства – прецењивања себе, потцењивања других и неразумевања реалности која одбацује, чак и кад мора да их истрпи, обе од наведених супротности.

Момчило Пантелић

----------------------------------------------------

Циљеви

Пре тачно десет година Уједињене нације су усвојиле план од осам тачака за побољшавање света, до 2015. године. У најкраћем: преполовљавање крајњег сиромаштва, универзално основно образовање, једнакост полова, смањење смртности деце, побољшање здравља мајки, појачавање борбе против епидемија, очување природне средине и унапређење партнерства за глобални развој.

-------------------------------------------------------

Петица

Индустријски развијене државе обавезале су се да ће издвојити 0,7 бруто домаћег производа (БДП) – за потпору неразвијенима. Дату реч је испунила само петорка – како бележи „Њујорк тајмс” – Данска, Шведска, Норвешка, Луксембург и Холандија. Просечни допринос развијенијих био је – наводи се – 0,31 одсто.

--------------------------------------------------------

Звезде

У подухвате за побољшавање света укључиле су се и многе личности које за то нису изабране у надметањима за политичке функције. Међу славним учесницима таквих акција су – поред најмоћнијих филантропа, Била и Мелинде Гејтс – многе славне личности. Као активисти за остваривање „миленијумских циљева” УН, уписани су – књижевник Пауло Коељо, глумац Антонио Бандерас, фудбалер Дидије Дрогба, тенисерка Марија Шарапова, музичар Рики Мартин…