Подгрејани рат

Да ли се Сједињене Америчке Државе спремају за рат са Русијом?
"Треба нам пун пакет мера за вођење рата, укључујући и специјалне војне јединице за рат против терориста и пешадијске снаге које могу да се боре против великих регуларних армија. Не знамо какве се промене могу десити у земљама као што су Русија, Кина, Северна Кореја, Иран и друге." Ово је прошле недеље изјавио амерички министар одбране Роберт Гејтс, чији су коментари изазвали подозрење у Русији, иако, тврде војни стручњаци, нису неочекивани.

"Његов говор вероватно је написан у сарадњи с Белом кућом и зато одсликава званичан став америчке администрације", каже генерал-пуковник у пензији Едуард Воробјов, а слично изгледа мисли и председник Русије Владимир Путин, који је оштро напао америчко ослањање на војну силу у односима са другим државама.

Предвиђајући нову трку у наоружању, сличну оној хладноратовској, руски коментатори ових дана истичу да Пентагон Русију "не напада само вербално", пошто су Американци признали да су велики поморски радар с Хаваја пребацили у близину Камчатке. Други коментатори тврде да је Путинова критика америчке политике само признање "америчке нуклеарне надмоћи". Јевгениј Волк, московски политички аналитичар који ради за (америчку) Фондацију "Херитиџ", каже да Владимир Путин у свом говору у Минхену није рекао ништа ново. "То је било само изричито противљење америчкој премоћи у свету која се развила у последње две или три године. Сада Русија шаље још један сигнал Сједињеним Државама да више није послушни сарадник на којег су Американци навикли током деведесетих", објашњава Волк.

Ако се већ помиње нови хладни рат, онда се за улогу подељене Немачке из тог раздобља кандидују Иран и Србија, земље које је и руски председник поменуо у наступу на Минхенској конференцији о безбедности (који лондонски "Тајмс" назива "леденим ударом московског вођства, невиђеним на светској сцени од 1960. године, када је Никита Хрушчов лупао ципелом по столу у Уједињеним нацијама").

Иран и Србија тренутно су две главне тачке на којима се сукобљавају интереси Русије и САД. И док у случају Ирана рат није искључен, за Србију и Косово борба се води дипломатијом. У дипломатском клинчу Русије и Америке може се назрети могућност за компромис о косовском питању.

Москва се у овом тренутку бори за наклоност земаља Европске уније, пре свега Немачке, промовишући себе као поузданог партнера у питањима снабдевања енергентима и војне сарадње. Путин, уосталом, веома полаже на сарадњу с Немачком, па је тако, између осталог, канцеларки Ангели Меркел недавно понудио да њихове две земље буду "покровитељи еманципације Србије".

"Русија је поново заузела место у првом реду, а са својим нуклеарним арсеналом, својом величином, својим богатствима у нафти и гасу она свакако има јаке аргументе за то", пише минхенски "Зидојче алгемајне цајтунг".