Podgrejani rat

Da li se Sjedinjene Američke Države spremaju za rat sa Rusijom?
"Treba nam pun paket mera za vođenje rata, uključujući i specijalne vojne jedinice za rat protiv terorista i pešadijske snage koje mogu da se bore protiv velikih regularnih armija. Ne znamo kakve se promene mogu desiti u zemljama kao što su Rusija, Kina, Severna Koreja, Iran i druge." Ovo je prošle nedelje izjavio američki ministar odbrane Robert Gejts, čiji su komentari izazvali podozrenje u Rusiji, iako, tvrde vojni stručnjaci, nisu neočekivani.

"Njegov govor verovatno je napisan u saradnji s Belom kućom i zato odslikava zvaničan stav američke administracije", kaže general-pukovnik u penziji Eduard Vorobjov, a slično izgleda misli i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je oštro napao američko oslanjanje na vojnu silu u odnosima sa drugim državama.

Predviđajući novu trku u naoružanju, sličnu onoj hladnoratovskoj, ruski komentatori ovih dana ističu da Pentagon Rusiju "ne napada samo verbalno", pošto su Amerikanci priznali da su veliki pomorski radar s Havaja prebacili u blizinu Kamčatke. Drugi komentatori tvrde da je Putinova kritika američke politike samo priznanje "američke nuklearne nadmoći". Jevgenij Volk, moskovski politički analitičar koji radi za (američku) Fondaciju "Heritidž", kaže da Vladimir Putin u svom govoru u Minhenu nije rekao ništa novo. "To je bilo samo izričito protivljenje američkoj premoći u svetu koja se razvila u poslednje dve ili tri godine. Sada Rusija šalje još jedan signal Sjedinjenim Državama da više nije poslušni saradnik na kojeg su Amerikanci navikli tokom devedesetih", objašnjava Volk.

Ako se već pominje novi hladni rat, onda se za ulogu podeljene Nemačke iz tog razdoblja kandiduju Iran i Srbija, zemlje koje je i ruski predsednik pomenuo u nastupu na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti (koji londonski "Tajms" naziva "ledenim udarom moskovskog vođstva, neviđenim na svetskoj sceni od 1960. godine, kada je Nikita Hruščov lupao cipelom po stolu u Ujedinjenim nacijama").

Iran i Srbija trenutno su dve glavne tačke na kojima se sukobljavaju interesi Rusije i SAD. I dok u slučaju Irana rat nije isključen, za Srbiju i Kosovo borba se vodi diplomatijom. U diplomatskom klinču Rusije i Amerike može se nazreti mogućnost za kompromis o kosovskom pitanju.

Moskva se u ovom trenutku bori za naklonost zemalja Evropske unije, pre svega Nemačke, promovišući sebe kao pouzdanog partnera u pitanjima snabdevanja energentima i vojne saradnje. Putin, uostalom, veoma polaže na saradnju s Nemačkom, pa je tako, između ostalog, kancelarki Angeli Merkel nedavno ponudio da njihove dve zemlje budu "pokrovitelji emancipacije Srbije".

"Rusija je ponovo zauzela mesto u prvom redu, a sa svojim nuklearnim arsenalom, svojom veličinom, svojim bogatstvima u nafti i gasu ona svakako ima jake argumente za to", piše minhenski "Zidojče algemajne cajtung".