СТАЛОНЕ, СРБИНЕ!

Нешто што је прошле недеље било наизглед само новинска занимљивост, захваљујући Куриру претворило се у својеврсни глобални феномен! Наиме, после писања нашег листа, иницијатива мештана банатског села Житиште за изградњу споменика боксеру Рокију Балбои заинтригирала је буквално целу планету!
Да подсетимо, Курир је прошле недеље објавио текст о томе да су мештани Житишта, у намери да промовишу своје место, решили да славном италијанском борцу за правду, кога у филмовима глуми Силвестер Сталоне, подигну споменик у центру села!

После првог саопштавања те идеје, уследиле су неочекиване реакције, па се интернет претрагом долази до податка да су ову информацију, истовремено када и медији у Србији, пренела и електронска и штампана гласила из целог света, а међу онима који су објавили информацију налази се чак и угледни Њујорк тајмс.

– Мала локална акција, која је за циљ имала да општину Житиште представи у што позитивнијем светлу у целој Србији, претворила се у глобални феномен, па је испало да је читава Србија представљена позитивно у свету – каже Зоран Бабић, потпредседник општине Житиште, која је подржала ову идеју становника села. (...)

Идеја о постављању споменика Рокију мотивисана је жељом да се Житиште, о коме су у последње време објављиване само негативне информације, везане за поплаве, заразе и убиства, представи на лепши и ведрији начин.

Занимљивост се, дакле, претворила у глобални феномен

Добро. Али да видимо каква је та светска појава у коју се претворила занимљивост?

Творци идеје и многи који их подржавају, сматрају да је – позитивна. Сматрају чак да је читава Србија представљена позитивно у свету. Да је скренута пажња на једно мало место и на Србију вешћу која не спада у црну хронику. И тако даље.

Другачије то видим.

Сама чињеница да је вест посејана по свету не значи – самим тим – да се њеним садржајем можемо дичити. Гласила преносе разна чудеса, необичности, настраности... Самим тим што се о томе пише, не значи и да је нација постигла неки успех.

Када би у Житишту, или било где крава отелила теле са осам ногу, такође би било јављено целом свету. Вест не би била негативна, али не верујем да би подигла углед Житишта и Србије у свету, па чак и када би се тој крави подигао споменик.

Но, такав споменик би у таквом случају и имао неки смисао. Крава је одатле, прочули су се по њој, па хајде да јој се одужимо. А то и туристе може довести, ако осим штале има и неки хотел.

А шта су боксер Роки или глумац Сталоне учинили за Житиште и Србију? Какве везе има Роки са Житиштем, да ми је знати? Због чега би Италијан или Американац долазио у Житиште да посети споменик Рокију?

Постоје вести које се у свету објављују јер су подсмешљиве. Таквима не треба дописивати: ово објављујемо зато што је смешно. Али је тужно ако јунаци вести схвате веома озбиљно чињеницу да се за њих чуло на далеко.

Чини ми се да разумем младиће из Житишта који су се дали на ову работу. Живе у малом, сиромашном месту у којем се не дешава ништа што би било занимљиво за јавност. Ништа осим поплава, сточних болести, убистава, туча... Они желе да изађу из тога. Али, из блата се лако не излази. Потребан је озбиљан и дуготрајан напор. Много више од подизања споменика.

И када би се Роки нашао у центру Житишта, не би нестало поплава, сточних болести, пијанки и туча. Подизањем споменика нико се не би обогатио. Па ни вајар.

Али, покушај младића из Житишта је вапај који је, ипак, скренуо пажњу. Само их не треба заваравати. Бар у нашим гласилима.

Јер, био би то споменик туге. Споменик који би казивао да смо остали без узора и јунака. И да смо вапијуће жељни да се о нама у свету чује и другачије, а не само по злу. За остварење такве жеље треба много дуготрајног рада. Што би родитељи деци рекли: треба да се загреје столица.

Преношење ове вести без коментара подсетило ме на аудицију Пинка за певаче широм Србије, где већином наступају јуродиви којима се, осим публике, и водитељи отворено смеју. Забавно је, а онда учесници постају одједном познати не само у свом месту, већ широм Србије и света, јер се програм приказује диљем Пинковог домета.

Курир јавља: Мештани Међе, суседног Житишту, смислили су свог јунака. Они, наиме, размишљају о томе да подигну споменик Џонију Вајсмилеру – популарном Тарзану!