А пиротехничара нема, па нема

АРАДАЦ – Пред кућама браће Тривуновић већ три месеца "дежура" полицијски аутомобил. Мештани овог села поред Зрењанина данима нису знали разлог за у даноноћну стражу, ни зашто се људи у униформама врзмају по Ђурђевом дворишту, једног од браће Тривуновић. Данас се углавном зна зашто су они дошли, али је Арадчанима необјашњива дужина њиховог боравка.

Тривуновићи су избеглице из Теслића, а у Арадац су стигли током 1996. и 1997. године, преко источне Славоније, где су привремено били насељени. Сва тројица су овде купили трошне куће. Марково и Ђурђево двориште су једно наспрам другог и дели их сеоски пут, а Ратково је, који је овде стигао први, две-три куће даље. Још док су били у избеглиштву у источној Славонији запатили су стоку, коју су довезли у Арадац да би се и овде се бавили сточарством, па и да прошире делатност како би могли да живе, пре свега од продаје млека. Ратко има шталу у дворишту, а Марко и Ђурађ су овог лета почели заједно да граде модернију у коју би могли да сместе више млекуља. Браћа сада дневно испоруче и по 700 литара млека.

И тада се појавио разлог доласка полиције. Приликом копања темеља, "код трећег ашова", на дубини 60-70 сантиметара копачи су наишли на најлонску врећу са сумњивим садржајем. У њој су се, наиме, назирале бомбе и муниција, све прилично захваћено рђом. обавештена је полиција која је одмах дошла на лице места. Садржај вреће су, кажу браћа, прегледали полицајци у цивилу, а онда је премештена десетак метара даље у ископану рупу. Место је омеђено тракама, а рупа овлаш покривена лименим поклопцем.

– Од тада па до данашњег дана у дворишту дан и ноћ дежурају полицајци како би се спречио прилазак сумњивом садржају. Нама је скренута пажња да се врећа не дира и да је овдашња полиција немоћна да уради нешто више, пошто је за њено уклањање потребна помоћ пиротехничара. Чули смо да је њихову помоћ зрењанински СУП затражио два пута, али ни након три месеца они се не појављују – причају браћа и додају како им полиција не смета и да је реч о веома коректним и савесним момцима. Након необичног проналаска о њему се није много говорило, све због тога да се не би изазвали знатижељни сеоски момци или неко други жељан авантуре, а то би могло имати далекосежне последице. Сада "за јадац" знају многи, али се због дугог боравка полиције и у званичну причу почиње сумњати, а Тривуновићима је и због добронамерне заштите све више непријатно. У међувремену је штала изграђена од темеља до крова, у њу је усељена стока, а пиротехничара нема, па нема.