Избор мањег зла

Продајом већинског државног власништва Војвођанске банке, нагласио је министар финансија Млађан Динкић, завршен је први део финансијске транзиције у Србији. Ово је шести тендер којим је Република Србија продала своје власништво у банкарском сектору од почетка 2005. до данас. После Јубанке, Континентал, Новосадске, Нишке, Панонске и Војвођанска банка, једна од најзначајнијих српских банака, добила је квалитетног стратешког партнера чије ће искуство и репутација, како је истакао, знатно допринети даљем повећању квалитета и конкурентности услуга у Србији.

Када је започела реформа банкарског сектора тадашњи гувернер, а садашњи министар финансија је најавио "микс" словеначког и хрватског модела. Да ли смо сада добили квалитетан банкарски сектор и да ли ћемо избећи лоша искуства других земаља које су продале све банке?

– Ако хоћемо добре, јаке банке које ће одобравати велике кредите и широк спектар услуга, оне морају имати и велики капитал. Били бисмо срећни да имамо веће домаће изворе, али пошто их немамо, стране банке су неизбежне. Тако су оне, са једне стране нужност, а са друге, пружају квалитетне банкарске услуге што су разлози зашто се држава определила да приватизује највећи број домаћих банака –  оцењује др Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, и додаје да наше законодавство изједначава све банке које се третирају као домаће, само што је у некима већински страни, а у другима домаћи капитал.

Од тога да ли је то добро или лоше, наставља Дугалић, пресудније је какав је капитал дошао и како те банке послују. До сада смо имали добру приватизацију тендерским путем што је, како оцењује, добро за репутацију земље. На тај начин обезбеђена је контрола порекла капитала.

– Сада су присутне велике европске банке – Кредиагрикол, ХВБ, Ерсте, Сосијете женерал. Дакле, стигао је добар капитал из добрих европских банака које су донеле низ банкарских услуга, обогатиле понуду, повећале конкуренцију и направиле низ позитивних промена у банкарском сектору. Дуго је владала заблуда да су те банке дошле овде да извлаче паре на друга тржишта. То се показало погрешно, јер довлаче капитал. За државу и националну економију је, наравно, пожељно да има и банке у већинском домаћем власништву. У овом тренутку опредељена је да то буду Комерцијална банка, а требало би да се споје Српска банка и Поштанска штедионица. Те две банке би биле сасвим довољне за конкуренцију, ако буду добро пословале. Држава, уз то, мора да има и развојну банку и вероватно ће ЈУБМЕС банка преузети ту улогу – закључује Дугалић.

Од 10 највећих банака по укупној билансној суми још су остале две са домаћим капиталом – Комерцијална и АИК банка Ниш које учествују са око 15 одсто. По оцени др Ђорђа Ђукића, српска приватизација банака нема никаквих додирних тачака са стратегијом у Словенији због изузетне поступности приватизације словеначких банака (уз претходно реструктурисање), задржавања друге по величини банке у власништву и после уласка у ЕУ, као и планом да се поступно отуђују акције у власништву државе, око 20 одсто у првом наврату.

– С друге стране, понашање страних банака на плану каматних стопа и провизија у Хрватској у потпуности се поновило у Србији, само на још вишем нивоу због картелизације банкарског сектора који се могао предвидети. Уз то, монетарне власти коришћењем обавезне резерве, као грубог инструмента за повлачење ликвидности из банака још више "дувају у леђа" банака да подижу камате – каже овај економиста и додаје да се потврдило његово предвиђање, на основу емпиријских истраживања страних банака у околним земљама, да конкуренција неће довести до пада камата у Србији.